Школски лист

— 271 —

светне цељи српског народа," који сад износи 15.362 ф . 95 н. Јулијана А. ЂорђевиКа оставила је 18 ланаца земље и 500 ф . у готовом на стипендију за образовање српских учитеља и учитељица. Врли родољуб Стеван ВрањешевиЛ основао је у спомен своје супруге Христине фонд од 3000 ф . за иотпомагање ученица српских основних школа оделом. Дивна звона, што одјекују са високе куле нове монументалне цркве у Панчеву, такођер су иоклон тог родољуба. Павле РадојчиК озтавио је 2000 ф . на вишу девојачку школу, а А. КасааиновиА имање у вредности од 15—20,000 ф . на вишу дев. школу и нросветне цељи. Велику заслугу за већину овнх завештања има и Др Светислав КасааиновиЛ , познати наш првак, који је по свом положају као адвокат родољубљу завешталаца знао да даде правац, који је најспасоноснији по народ. Гимназијским фондом рукује црквена ошптина панчевачка у свези са политичком општином, а осталим завештањима сама црквена општина. —• Осим поменутих завештања постоји још и завештање Марије ДрагичевиЛке. Неумрла ова родољупкиња преминула је г. 1867. и оставила је 6000 ф . на стипендије, које по свом увиђењу има да издаје Др Петар МихајловиК, сада адвокат у Осеку. Помоћу овог последњег завештања образовао се међу осталим и М. Нетровић, нроФесор српске учитељске школе у Сомбору. (Растење и оаадање житељства у Угарској). Под тим насловом написао је Др Швикер у часопису „Оеи^зсће Випс1зсћаи I 1 . Сгео^г. и. 81:а^." (св. 7. и 8.) интересантну расправу. На крају исте изводи ове реченице: 1. Растење угарског житељства није непрекидно, наравно; растење и опадање бива у скоковима, те то потреса често стање нопулације, која расте веома споро, ако и јесте број рођаја знаменит. 2. Скромно ово растење односи се између народности, које напредују, релативно највише на маџарско илеме, које према Немцима, Словацима, Русинима и Хрватима не напредује у оној мери, која би одговарала његовом бројном положају. 3. Највећма множе се Словаци, мање Немци, Русини и Хрвати; Румуњи и Срби оиадају. 4. Један од главних узрока, што се житељство у Угарској тако споро множи, лежи у том, што умире много деце, што је пак од чести у вези са знатним бројем рођаја. (Руски манастири ) служе не само утврђењу православија у народу него и делима хришћанског доброчинства и човекољубља. Прошле године у многим манастирима заведене су народне школе, хранилишта за малу децу, сиротишта, богадјељ : не и болнице, и то се све заводи о трошку манастирском и издржава из прихода манастирских. Особито се у човекољубним