Школски лист

— 285 —

и „Упутство за предавање мађарског језика у основним школама у Угарској написао К. Какујај. Други део. За српске школе прерадио Ј. Поповић, уиравитељ срп. више дев. школе у Панчеву, цена 80 н." Први део овог буквара као и упутство уз њега прогласио је срнско-народни цркв. школски савет за школске књиге, а као гпто је познато нашим читаоцима (в. бр. 9. Ш. Л.) и кр. уг. држ. школскч инпшекторат у Темишвару препоручио их је свима подручним среским властима ради увађања у школе. — Предавање Дра В. Бакића „0 механизму у школској настави," које је изашло у овом листу (бр. 11.—15.), нрештампано је сад у засебну књижицу и може се добити за 15 н. у књижари Миливоја Каракашевића у Сомбору. — Од познатог Француског писца Жила Верна изашла је оиет једна прииоветка у српском преводу и то: „Кин-Фо, његово страдање и лутање но Кини. С иет слика. Издање књижаре Вел. Валожића у Београду." Цена 1 дин. и 20 пара или 60 н. (Приаравницама не дају више штип-ендије .) Како је број женскиња, које желе да ступе у учитељске школе, већ тако велик', да превазилази потребу, то су скоро сви земаљски одбори у Аустрији закључили, да се приправницама не издају више штинендије из земаљског Фонда. Исто такав закључак донела је за ову годину и хрватска земаљска влада. (Градска кааетанија сомборс-ка ) под бр. 2332. ове године издала је на све овомесне школске одборе одпис овог садржаја: „Пошто се оиажа, да од некога времена не само одрасли л.уди него и сама школска деца и ђаци гадне и непристојне речи употребљују и њима Бога, свеце и крст псују, то је дужна она власт која је позвана да се стара за васиитање младежи, да сва средства употреби, како би се тај неваљали обичај, — ко.ји сваког разумног човека на гнушање иобуђује и народу на срамоту служи, — што пре истребио. С тога с поштовањем позивам ЈЗас, да изволите упутити учитеље у овомесним школама, што нод вашом управом стоје, да особиту бригу на истреблење овога обичаја обраћају, да младежи објасне, како је тај обичај непристојан и да преступнике најпримерније казне." (Натредовање народа у кросвети.) У Паризу је управа вароши закључила, да у сваком делу вароши оснује народну библиотеку са читаоницом. Прва така библиотека отворена је свечано 10. јула у VII. арондисману. Тежатником отворена је иста од 8 сати у јутру до 10 сати у вече, а недељом носле подна од 1—3 сата. Сваки обиталац тог дела вароши који има више од 16 година, може из библиотеке да узајми бадава књиге на читање.