Школски лист

— 322 —

памте, у проппсе нигау, са односним причама у свезу доводе и једно с другим утврди, да буду правила за живот, — и одређена је и одабрата песма, да се на изуст учи и нева. То има да буде и поглавитн садржај читанака. На и ово се у напшм школама запушта, мало учитсља држи ствар ову за онако важну, као што је. И том је много криво то, што ее етика не учи засебно ни систематски. Па ни у нашим читанкама особито будимским није са оном озбиљношћу и строгошћу на ово пажено, него има и приповедака и изрека и песама, које би боље било да нису онде, и да се никако пред децу не износе. За то је нужно, да дотичии проФесори на учитељским школама са нриправници читанке ове дословце пређу и да означе сваку иричу и изреку и песму, што је вредна, да се чита и разјашњује, преписује, намти и рецитује, да се морални характер развија; али исто тако да се означи и све оно, што је најмање зазорио, да се и не чита, а још мање да се пише и на изуст учи, уонште да се важност моралних прича, изрека и несама што већма на срце меће и да их иринравници још ту гато бол>е упамте. Рачун иде у нагаим многим гаколама доста слабо, па и код учитеља млађих, који су из препаранднје лепе сведочбе изнели. Овом има вигае узрока. Један је, гато има и данас школа, које немају рачунаљке, а овом се деца најбоље у рачунским основима оразуму и утврде. Ал учитељ треба да уме у нужди и сам начинити и набавити рачунаљке. Оно треба у учитељској гаколи да научи. — Ми имамо данас нечатаних књига са рачунским задаћама (у панчевачком издању 6 књижица, у новосадском 4), ал има много учитеља, који и не зна за њих, који на главном исниту деци тако незгодне примере задају, да се одмах види, да нису ни завирили у оне књижице. За то је нужно, да дотични учитељи пређу с нриправници све ил бар најглавније од оних примера, да их ови на уму имају, и да их могу