Школски лист

— 367

на јавним популарним селима и иначе сваком приликом народу казују. Такви изврстни дијететични чланци су: Ваздух ј.е извор животу (61); храна, млеко, жита и хлеб; вариво, воће и поврће; добра и хрђава храна; вода и друго пиће ; рад и игра (од 61—70.) „а за објашнење ових по живот и здравље важних правила служе приповедчице „Посно јело" (62) ; Не лакоми се (66); Кад си загрејан чувај се хладноће. — Одсек се завршује с препоруком различитих радња и заната људских коме су придодате две песме под насловом: „Млади занатлија" (70 и 71) и са иоуком о одмору и спавању (стр: 72) којој су придодате две пародне песмице о санку и неколико побожних народних молитвица за децу ире спавања. (СБршпће ее.) Р А 3 Н 0. (Саборски одбор ) сазван је за 24. нов. у Карловце. (Парастос иок. еаискоау Платону,) који платопеумски одбор сваке године приређује, обдржаван је ове године 16. нов. у овд. св. Ђурђевској цркви. Чинодјејствоваху г. ирота са четири свештеника и ђаконом, а беседу у сномен нокојнику говорио је катихета учитељске школе г. Ђ. Петровић. На парастос.у присуствоваху сви учитељи и ученици учитељске школе. (Кљижевност .) Изишао је из штамне: „Извештај о српским народним школама и о вишој девојачкој школи српске православне црквене општине сомборске за 1879,80. школ. годину. Саставио Никола Т>. Вукићевић школски управитељ. Издала иравославна срн. црквена општина Сомборска. Сомбор, штампарија Ф. Битермана." Велика 8' с. 67. — Као прилог 46. броју „Јавора" изишла је у ноте стављена ттесма „Светозару Милетићу 15. повембра 1879." од Змаја Јовановића, а компонована од младога нашег уметника Јоси®а Маринковића. Г. Маринковића познаваће многи наши читаоци, пошто је исти пре свога ступања у прашку консерваторију свршио у Сомбору учитељску школу, где је оспособљен за нар. учитеља. — У новембарској свесци часописа „Рае<1а§о§'шт", што га у Бечу издаје Дитес, почео је да излази под насловом „Баз бсћпНтезеп Моп1;епе§то'з" већи чланак од ироФ. дра Е. Шацмајера из Трста о црногорским школама. Исти дише топлим пријатељством и правдом према Црној Гори, што као реткост у немачкој журналистици радо бележимо. У поменутој свесци преведена су дословно правила, што их је пок. Милан Костић саставио за црногорске школе.