Школски лист

— 381 —

КМЖШИ ПРИШИ. 39. Читанка за други разред сриске народне школе. (Свршетак.) Четврти одсек ове читанке садржи у себи расираве о кући и о кућњем намештају, и простире се од 73—85 стране. Њему би се могао главни наслов дати: „Кућа." Ту се онисује кућа, одашта се прави, и како се ирави, и делови куће а особито собе и у њима собни намештаји и кујна. Између оииса, и у самим описима дају се добри савети о становима, особито је од неоцењене важности поука под насловом: „Стан ваља да је здрав" (74). И овом је оделењу придодато неколико леиих приповедчица, међу којима је за децу школску врло важна она на стр. 84. под насловом: „Жишка." На почетку одсека увршћена је красна песмица: Станови (74); а пред свршетком одсека (82) излоЈкене су поуке о том како ваља ред у соби држати, и придодате су за вештбање оштроумља и досетљивости загонетке о свећи, светљаку, пећи и нрозорима (83) и о кујнским стварима (85). У петом одсеку описује се домаћа стока и живад (од стр. 85 — 93.) С тога би му ваљало и ставити наслов: „Домаћа стока и живад." Заночиње се нознатом песмицом : „Рано иођох на пазар. — и набрајањем домаће стоке и корисне живади. Затим се обашка говори о коњу, крави и волу, и овци, кози и свинчету, о користи ових, о иоступању с њима и о чувању од њих, а и о чувању од масних јела. — Езонова басна: „Јаре и вук" (88) очигледно представља како иролази слабији, који вређа јачега од себе. Носле тога сљеди опис нетла, коме су придодане две народне песмице ; и опис кокоши са басном о квочки и кобцу. Још су ту и описи врабца и мухе (90 и 91), и опис јајета (91), а одсек се завршује збирком загонетака о крави, овци, свинчету, нетлу, и јајету. Пети одсек у води читаоце у „врт." У њему је поређано цвеће (93 и 94) са сличним народним песмицама и приповедком „о Милици и Ружици." Затим воће и воћњаци и опис дрвета (95 и 96); поврће са упутством, како гаваља заливати, (97); и описи тице, (98) челице (99) и гусенице и са сходним нриповедчицама, које уче да су нам тице корисне по наше воће и поврће, да ваља гусенице требити, а да неваља ч^ле дирати, (97, 98, 99, 100); две баснице о челици и леитиру упућују ђака да учи и да озбиљио ради, а не само да се игра.