Школски лист

— 47 —

врт, а ЈКвлети је, да је таких што више. — Оне, који се интересују за Клаузон Касову наставу у ручном раду чинимо већ сада пажљивим, да ће скоро изаћи код Херозе-а у Витенбергу спис, ком је наслов: Може ли ее настава у ручном раду снојити са народном школом? 4 раснраве, што су их писали стручњаци, а издао 0. Саломон, управитељ семинара за образовање учитеља ручнога рада у Нессу у Шведској. — У Кенигсбергу и Лајпцигу већ су уређене школе за ручни рад. (А. (1. 1 ј.) (Дувие. у Новоме Саду,) Чланак М. Петровића у 1. бр. нашега листа „42 Српкињице у Новоме Саду" нашао је одобравање на све стране са одлучности, која одговара жалосним појавама, које се у њему цртају. Сад је изишао и у 15. бр. „Заставе" чланак иод насловом „Женске школе у Новом Саду," који се бави истим иредметом. Из њега видимо, да оне 42 Српкињице нису све из Новога Сада, него да је 12 са стране а до (?) 30 из самог Н. Сада. НГто се у нашем чланку нредвидело, то се на жа.тост ево већ догодило. У „Застави" читамо, да у школи новосадских калуђерица има већ таких (дакле више!) српских девојчица,и то свештеничких кИери, које се спремају, да пређу у крило римске цркве. Тако далеко одвело нас је штедење оних, који не заслужују да се штеде ! (Виша девојачка школа у Новоме Саду) приредила је на Сретеније беседу с игранком на корист свог Фонда и сиромашних ученица те школе. С беседом био је скопчан један сходан позоришни комад за децу од проФесора те школе Стевана ЈеФтића, који су саме ученице приказивале. (,Другатво против псовања) основано је на св. Саву у Брђанима у банском окружју на предлог врсног тамошњег пароха и нар. посланика Павла Пајића. Иза његове речите беседе, у којој је живо разложио ироклетство псовке, која нам народ понижава, а примљепа је од туђина, пријавило се и убележило у друштво 12 мушких и 2 женскиње, који сви иоложише завет, да „неће клети, ни зло говорити." То су први осииваоци друштва, које се пазвало „друштво попгговања српских светиња." Желимо, да се број његових чланова све више множи, а и други српски свештеници да пођу примером честитога попа Павла. (Сиага миишЛа у зарезника.) Мало је животиња, код којих је снага мишића тако јако развијена као код зарезника. Као да је Плиније то нрви приметио, јер каже у свом природопису, да мрави према величини тела имају грдну снагу. Бува, која је само 3 милиметра велика, скаче на 1 метар далеко ; пантер, најокретнији од свију кичмењака, морао би I километар далеко да скочи, кад би хтео толико да уради као бува. Кокица може да вуче терет, који је 14 нута тежи од ње, а посматрани су и таки зарезници, који су 79 пута тежа тела, него што су сами, ваљали. Најчудноватије је, што изгледа, да су мишићи у толико јачи, што су зарезници мањи. Ипак су им мипшћи, ма да их је врло много, веома ситни. Уиоређења ради помињемо, да човек не може да вуче ни толики терет, колико је сам тежак, а коњ стоји у том још горе него човеК. (Веџбање у стЈЈељању.) У Француској заведено је у 20 школа у Наризу веџбање ученика у стрељању. Пушке, што их употребљују ученици, сасвим су безопасне и удешене су ностунно према годинама школске омладине. Французи сматрају то веџбање као веома важно за будућност.