Школски лист

— 34 —

на броју преко 13000 —, јесу птколе вероисповедне. Такве су школе н земаљским законом за јавне наставне заводе признате, ако само одговарају постављеним проиисима истога закона! С тога и ми слободно можемо и дужни смо се старати за одржање наших вероисповедннх школа. Оне су под заштитом и окриљем наше свете цркве и с њоме у најтешњој заједници најјачи бедем и најснажнија обрана наша. Оне су нам разсадници праве просвете народне ! Те вероисповедне школе наше сачувати и унапредптп, а немилЈ^ I околностима и нротив воље пародне испод окриља црквене самоуправе иаше одузете школе србске законитим путем под исто окриље новратити; то је, по моме мнењу, главни задатак и србског народног сабора, и наших црквених великодостојника и црквено-просветних власти, и црквених обштина наших. Но и ми сви, као чланови рода србског, морамо све наше силе напрегнути, да сачувамо, одржимо, одбрапимо и унапређујемо школе наше. Нречасни свештеницп наши но светом позиву свом, као просветитељи народни, треба да буду први и највећи пријатељи и браниоци школе н учитељства; народнп учитељи треба да точним вршењем својих васпитатељских п на ставничких дужности, а особито својим иримерним религиозноморалним владањем, подижу и омиле народу школу и просвету; родитељи србски треба да своју децу у србске вероисповедне школе шаљу и да и домаћим добрим васпитањем своје деце њихрво напредовање у школи иодпомажу; а они срећни синови рода србског, које је Бог земаљским благом изобилно благословио, нека сл^едују примеру бесмртнпх мецената србских: Саве Текелије, митрополита Стратимировића, владике Платона Атанацковића, дике ипоносаове учптељске школе—,покојног суграђанина нашег ЈеФте Михајловића, и најновијег добротвора србског врстног родољуба Атанасија Гереског, — па нека дижу благодјејанија и семеншпта за младеж србску, што се на службу цркве и народа у богословији и у учитељским нашим школама приправља, ил нека оснивају и разширују вероисповедне народне школе и подижу стручне ратарске, занатлијске, трговачке школе, и школе за женску радиност, где то потреба и околности изискују! То су данашњим даном задужбине и најнужније и иајкорисније и најспасоносније. То су живи и вечити сиоменици, које никакво време, никава непогода уништити неће.