Школски лист

— 84 —

месечно тешко је опстати и ђаку у Београду. Без тога тешко да ће бити каквог успеха и поред три годппе. Г. министар хоће својим предлогом, да учптељска школа од сада „унућује своје пптомце само на учитељски позив и рад и да их искључно приуготовљава за љих." Општа зпања предавала би се само у толико, у колнко су нужна учитељима аа вршење њиховог позива То би имало нека смпсла, да нриправници долазе у учитељску школу са извесним општим образовањем, али не треба много увиђавности, па да се увиди, да се то не може тражити од ђака, који је свршпо трећи гимназијални разред. Како пак учитељски позив ннје никакав занат, него вештина, која се развија само на земљишту, које је ириуготовљено онштим знањем, то се види, какви би учитељи излазили из школе, из које се поготово искључују општа знања Самостално мишлење о педагошким стварима залуду ћемо код њих тражити, њих ће да претрпа механизам и у регулама спутана глава неће кадра бити, да се напуни одушевлењем за нозив, који без тога кржљавим плодом рађа. Какав углед у друштву умеће себи да извојују таки учитељи, какав уплив моћи ће онн да имају у животу народа? Тим путем спремају се тек „уче," како их описују Милорад и Глишић, али тешко да би из таке школе излетео „наставник" Миливоје, који Злоселицу претвара у Доброселицу. Кад се још помисли, да над вршењем унутарњег рада у школи неће бдитн будно око стручних надзорника, који би активно преко целе године учествовали у школском жи воту, онда се мора рећи, да иут, којим је пошао г. министар, не значи напредовање српске школе. Слабо ће се поправити то сгање „организацијом редовних иакнадних иредавања," што их наглашује г. министар у свом образложењу, јер ти накнадни течајеви мораће увек да се обзиру на најслабије учитеље, а они који су бољи, неће на њима наћи никакве хране. Даље образовање учитеља осигурава се солидним знањем, које је добивено у доброј школи и само собом тежи да се усаврши, налазећи у наиредних народа за то још и побуда на окружним и општим учитељским скунштинама, на које се поред скоро 800 учитеља у Србији једва и помишља. Каже се, да су школе стубови, на којима ночива снага државе и народа. Оне су то заиста, кад делају у њима ваљани учитељи. Само бројно множење школа није још ниједан народ унанредило. У бившој војничкој крајини била је у сваком се-