Школски лист

— 159 —

наследниковој била је то прва денутација, коју је примио. Ова се састојала из 18 особа, а иредводио их је дворски свећепик Мајер. На поздрав депутације, што га је исказао Мајер, одговори престолонаследник речма овако: „Госиодо! Између миогобројних честитака, што сам нримио са много страна, ни једна честитка пије моме срцу ближа од оне, коју ми поднеше моји некадаљи учитељи, којих труду око мога васпитања имам толико да захвалим. Примиге ово уверење од вашег за навек благодарног ученика." За тим се преетолонасљедник дуже времена најљубазније разговарао са сваким појединим чланом депутације. (3.) (.Њшжевност ). Изашло је већ пз штампе дело: „Ново васпитање. Основи недагогијских идеја Фреблових и њихова примена у породици, забавинггу и школи. Од Аугуста Келера, управитеља учитељичког семинара у Готи. ГГревео Владимир Краспћ." Н.-Сад. Штамнарија А. Пајевпћа 1881. 8° с. 73. 0 овом делу говорићемо опширније у једном од идућих бројева. (Родољубива задужбина .) Познати тргавац Данило Бањанин у Карловцу основао је ове године Фупдацију од 1000 Фор. за учитеља — за сад комуналиог — у Јошапима у Горњој крајиии под тим условом, да мора децу да учи пјенију и да у цркви обавља појачку дужност и да најносле свагда тај учитељ јошански мора бити Србин православне вере. (Стаиовништво у Старој Србиуи .) У оном делу Старе Србије, који је још остао под Турском, налази се ио рачуну енглеског конзула СентЏана 307.241 мушки становник. Од тих су 102.920 Арнаути, 124.454 Срби , 69.000 Славо-Срби, 3280 Осланлије, 6020 Дигани, 292 Черкези, 630 Јевреји и 80 Грци. Ио вер^закоиу су 226.141 мусломани, 70.370 аравославни, 10.100 римокатолици и 630 јевреји. Од 11 округа, у које се дели Стара Србија, Срби су у ансолутној већини у 6 округа (у нризренском, иећском, гусињском, вучитриском, приштинском и гиљапском), а Славо-Срби у 3 (тетовском, скопљанском и кумановском). У ђаковском округу налази се норед 23.000 мушких Арнаута 350 мушких Срба, а џумски (дубнички) округ чисто је арнаутски. Становници што се овде наводе као Славо-Срби, нису Бугари као пгго их обично зову, па но мњењу Сент-Џановом ни нрави Срби,'али су ш њиховим дијалектом ближи Србима но Бугарима ; они сами зову се Мијацима и Брсјацима. У броју Арнаута има их ноловина, који нису унраво Арнаути, него Срби, који су са вером променили и језик („Г. Ц."). (Важиост телеграфа за еадашњост ) види се из ових нодатака: Крајем 1878. г. износила је дужииа свију државних телеграФских линија у Европи 383.000 километара са 1,071.000 километара жица (јер по линијама има и више него једна жица) и са 31,000 телеграФских звања Једно звање долази дакле на ЗГ8 килом. линијеи 10,074 житеља. ТелеграФски нерсопал бројао је свега 46.000 глава. Највише телеграФских звања и пајвише жице имало је немачко царство У исто време беше у ваневропским земљама ириближно: У Америци 222.400 килом. линија са 351.980 килом. жица и 10.910 звања, у Азији 47.910 килом. линија са 95.080 килом. жица и 509 звања, у АФрици 21.841 килом. динија са 32.040 килом. жица и 372 звања, у Аустралији 40.200 килом. линија са 61.800 килом. жица и 990 звања. На целој земљи било је дакле крајем 1878 г. 717.351 килом. линија, 1,611.990 килом. жица (40 нута