Школски лист

— 165 —

штипске школе, које одговарају првим реалним разредима. Сва елеметгтарна настава налази се у рукама онштина нод дрлсавним надзором. Сада ностоји 1027 мушких и 61 женска нар. школа са 1247 учитеља и 132 учнтељице, 48.404 мушке и 8451 женске деце; учитељи су нримили од оишгина у име нлате 735.533 динара и 71.332 оке у житу. Народна школа је од чести троразредна, од чести четвороразредна. Држава даје ошнтинама знатне новчане потпоре за подизање школских зграда и извршује свој надзор преко особитих окружних надзорника. Турци имају своје медресе но старом начину. Јевреји се поносе са неколико школа, које издржава израјилћанска алијанција, са наставним језиком Француским, који је али веома близак њиховој шпањолштини. Осим тога се налазе у земљи школе вероисиоведних ошнтина грчких, јерменских и т. д. Сметња је пуно. Средње школе немају од чести удесне зграде, и осим тога нема доста учевних књига и нарочито нема учитељских сила са иотпуним свеучилишним или техничким изображењем. Осим 6 Чеха (филолози и учите.љи цртања) сви су остали учитељи домородци. Ученици се истичу биетрим духом, брзим схватањем и великом оданошћу науци. У 4. разр. гимн. могу се видети младићи од 19 год. Влада издржава иеколико стотина штипендиста у свима државним школама. Осим тога имају сталне штипендије до 35 бугарских ђака у страним високим школама, у Русији, Француској, у Загребу, Прагу, Бечу и т. д. На отварање бугарског свеучилишта, где је особито правнички Факултет веома нуждан, номишљаће се истом пошто се допуне садагве средње школе, дакле за четири године. Народне школе имају да се боре са истим недостацима као и средње. Наиредци модерпе педагогике крче себи доста тешко пут у ове крајеве. Учитељи, нарочито у заиадним окрузима, где нре рата није школа скоро ни било, учили су се већииом само у каквој сеоској школк, сами незнају много, а од методике и педагогпке баш ништа. Тај недостатак донекле се иснравља шестонедељним Ферија.шим педагошким курзовима у окружним местима. Саме оиштине нису свуд једнако заузете за школе. Негде мала сеоца и сиромашна местанца приносе са родољубивим жаром велике жртве, другде оиет иде све на силу; нарочито се јављају често тешкоће при редовном исплаћивању и онако прескромне учитељске плате. У гдекојим окрузима, н. пр. у напредном Трновском, има већ свака онштина школу. Похађање ограничава се на многим местима само на 7—8 зимских месеца. Влада настоји, да ошитипе прилажу на школе нешто земљишта, којега је у овој слабо насељеној земљи доста много, да се тим начином осигурају школски доходци из сталног капитала. Тако су постигнути на многим местима већ лепи резултати, наиме у Шумпенском, где народ школу врло воли. Министарство просвете има нод собом и статистичко оделење, основано министром СараФовим, које је 1. јан. о. г. провело ирво правилно бројање житељства по западиом образцу. Под миниотарством сто.ји и пово отворена државна штамнарија и народна библиотека, која броји већ на 9000 свезака и непрестано се умножава. Библиотека је привремено смештена у некој дрвеној чатрљи, иодигнутој поред Велике Џамије, у које