Школски лист

— 167 —

И овде се има велика брига положити и дуже се задржати, ако хоћемо да децу у добром читању извежбамо. У нашем буквару све су теже и теже речи поређане, и по томе су подељене у 7 стеиена и тако их и учити ваља (в. стр. 30—35.) У први стенен тежих речи снадају: прво једносложне речи, у којима се у среди самоглас налази као: бик, пањ; и речи од више слогова, али у којима се налази и један овакав слог. Пре него што се предузме читање ових речи, предузети још ваља напамет растварање тог слога на гласове, и по том спајање тих речи на иисмарици, и. нр. растворите реч „Ђак" на гласове: Ђ—а—к. Затим вал.а да један од ученика на писмарици састави ту исту реч и то на овај начин : које је први глас у речи Ђак? ,Ђ" Стави га на писмарицу ? Шта сад долази у речи : ,. г Бак" ? а додај, прочитај сад шта еи сложио: „Ђа;" шта још треба да додаш, да буде: „Ђак" ? Треба још ,,к." Додај! прочитај сад целу реч : „Ђак." На овај начин треба бар таквих 20 једносложних речи дати, да ученици састављају, а по том да их са нисмарице преписују. И сад тек ваља предузети читање таких једносложних речи из буквара у том I. ступцу (односно степену) најпре редом у стунцима; а по том и иреко реда. Како има речи, које и кад се од натраг читају, имају значења, могу се овом приликом и од натраг читати као: жар раж; раж = жар роб = бор; бор = роб. —- За читањем ових једносложних речи долази читање двосложних речи и оних од три слога (в. стр. 30). У други степен тежих речи спадају оне речи, у којима се налази слог са два сугласника једно до друго. Но пре него што се почне учење читања таквих речи, ваља све наслове, што се у том степену налазе, дати да ученици на писмарици еастављају и считавају? као: бл, бљ, вр, бр, гл, лсв, кв, зл, мр, и т. д. Дакле овако н. пр. Учитељ да, да учеиик састави ова двасугласа: бл, и пошто их састави да их заједно чита, а затим се упућују ученици, да све редом самогласе на исти наслов дпдају као : бла, бле, бли, бло, блу и да погађају речи, које се почињу тим слогом и да их састављају н. пр. бла-го; бле-до ; бли-тва и т. д. Овако састављене речи дају се ученицима, да их и са писмарице иреписују, а затим се нредузима читање тог II. степена. Теже речи пишу се и по казивању (б. стр. 31 — 32.) На трећем степену при читању тежих речи дају се ученицима иред очи речи од четир слога, но ове су по себи лаке, те се не истичу на писмарици, већ се одмах читају из буквара прво по реду, и у ступцима, а за тим преко реда; где се још једиако освртати мора на иравило, да сваки учеиик другу реч чита. А по том се даје, да се исте речи из буквара рукописним писменима на таблицама преписују, где се строго искати има, да се заједно пишу, а не слог по слог, (б. стр. 32). 3 четврти степен тежих речи спадале би једносложне речи са изостављеним у среди самогласом ил сулгасом. Овде треба да се поступа овако: Учитељ стави на писмарици н. пр. два иисмена ,,а" у малом растојању једно од дрз^гог' и пита. Шта би ми могли ставити у среду, да ностане реч ? Ево да нокушамо у среду ставити писме „д." Прочитајте! „ада"? То је дакле једна реч. — Кад би ставили ,,ц." Каква би онда