Школски лист

— 188 — '

Вараждину и ГГожеги) и 1 обосполр^а (у Сиску). Теје школе полазило 30 дечака, 394 девојчице, укупно 424 деце, од којих је било по вери 352 римок , 31 правосл. и 50 Јеврејкиња. У Сиску је од тог броја било поред 30 дечака 29 девојчица. — Вероисаоведних гикола било је 12 римокатоличких, 9 иравославних и 11 јеврејских (и Јевреји су дакле имали више својих школа него ми! /); још је било 19 мешовитих ириватних школа. На свима тим школама било је 44 учитеља и 52 учитељице. Полазило их је 2.612 деце и то 972 дечака и 1640 девојчица. По вери је било дечака: 176 римок,, 322 правоел., 305 јевреј. и 169 од других вера; девојчица: 935 римок., 284 нравосл., 208 јевреј. и 213 од других вера. —■ Учитељска мировинска заклада прекорачила је своту од 200.000 ф. (По X. у.\ (Фвријалне колоније). У Бечу мисле ове године да установе три или четири колоније за сиромашну а болешљиву школску децу. И у Будапешти, Прагу и Лавову установљавају се Феријалне колоније. Та хумана замисао остварује се делотворно и у Америци. (На острву Исланду ) знају сва деца од 7 година да читају, пишу и рачунају; и међу најсиромашнијим рибарима на обали нема ниједног, који неби имао оно што се зове добра основна настава. Њихове мајке су им учите.љице, куКа им је школа. Најближи пастор бди над напредком деце, јер ако дете на предходном испиту не покаже, да је довољно васнитано, не пушта се на копФирмацију. Исланђанска мајка неби преживела бол, да види, како пастор одбија њено дете и ни један такав случај није се догодио. Запитајте које дете хоћете, од кога је иаучило историју и земљопис своје отаџбине, имена птица и биљака, одговориће вам једно као друго: Модре мин , моја мати. Реч, која дира простотом и величином, те открива цео характер тога симнатичног народа. Млади људи од 25 година пуии су дубоке религиозности, невиности, пријатности и поштења као и онога дана, кад су уз мајчино колено тепали евоју прву лекцију. Кад се то зна треба ли се онда чудити, што на Исланду нема ни војника ни топова, што је тамо крађа непозната, што тамо нема иолица.ја, што нема апсана и што се од столећа није запамтио никакав преступ? (Рг.). (7 Пколске писанке.) Аустријско министарство наставе издало је наредбу, којом се забрањује у јавним школама уиотребљавање писанака са сликама и текстовима из природописа, земљописа, повеснице као и са другим сликама, које не спадају на учење писања. Такове писанке, које су досад званично одобрене, могу се употребљавати још 2 године. Писанке, у којима је као образац забележено нисме и на којима је насликано, како треба држати неро, нису искључене из школа, али морају бити одобрене од земаљске школске власти. То одобрење не захтева се за писанке, у којима осим наслова и линија нема никаквог текста ни слике. Учител.и се позивају да пазе, да је папир у писанкама чврст, гладак, добро туткалисан и чисто бео и да на пут стају сваком издавању, које није неопходно потребно. (Основна настава у Немачкој) најбоље је уређена у краљевини Виртембергу. За последњих пет година беху тамо само 2 рекрута., који нису знали да читају и пишу. Одмах иза Виртемберга долази велико војводство Баден, где је за носледњих нет година било 4 рекрута, који ниеу