Школски лист

— 181 —

десетогодишњег рада, изгорео је на вечну штету нештамиан и недовршен у рату при пожару Старе Загоре. И иначе је овде мало смисла за таке радове. Да модерна администрација и цела државна уирава у Европи почива на нодробним научним студијама, на темељном познавању земље и народа, то овдб тек помало ночињу да схватају. Политични живот јавља се у заслепљеиом боју зтранака и непрекидним променама влада и чиновника. Свуд видиш само персоналије и експерименте. Земља је мала, сви изображенији позпају се узајамно, а ту је пуно личне мржње и зависти. Том су у осталом много криве традиције „турске цивилизације" са старовизантинском наклоиошћу интризи и клевети, измишљању и ирогањању. Много времена жртвује се на дневне сплетке. У свашта се скоро верује; сумња и премишљање нису се још развили. Отуд пониче узајампо пеповерење и наклоност да се одмах подозрева, узрок целој неслози странака. Уз то се заборављају велике и важне ствари. Најсретнија црта при том је сангвпничан оптимизам целе нублике, која се тврдо узда, да ће се све то без штете брзо понравити и у свој ред доћи. За хладнокрвиог посматраоца није међутим тајна, да се коначно утврђење и консолидовање младе кнежевине скрива у великој даљини, у доба, кад ће доћи ново поколење, које је још од младости одгајено у идеји слободне бугареке државе. Ипак кад се сравпи садање стање са пређашњим, примећава се велика разлика. У целом друштву овладао је бољи дух, мање је свађе а више нроевећеног и истиног родољубкља, које ће бугарски народ у кнежевини поред његових нееумњеио добрих особипа сигурно да одведе нросвети и напредку.

РЕПАТИЦЕ. Кад погледамо сада ноћу иа небо, онда ћемо па његовом северном делу одмах с вечери да приметимо колико необичну толико и лену иојаву звезде реиатице или комете (од сота = коса, власи). Последња комета, што смо ју могли у иашим пределима дуже времет слободним оком да посматрамо, била је Кођипа комета. Нојавила се скоро у исто доба као и ова г. 1874. (гледасмо ју од 2. од 21. јула но нов. кал.); ову садању оиазиемо нрви пут у ионоћ 23. јуна по нов. кал., а докле ће се код нас још забавити, то се не може још нозитивпо рећи. Величанствене иојаве комета будиле су од вајкада љубопитство л.уди и зацело ће и наши читаоци желети, да птто више чују о тим гостпма овога света, у ком се ми са нашом земљом налазимо п који се зове сунчани систем. Шта су комеге, одкуд доказе и куда иду? то еу питања, па која ћемо ее потрудити да према данашњем степену научног нознања одговоримо. Осим сјајних звезда виде се на небу још и многе неге, које слободном оку долазе као светле маглице. Од њих је најнознатија кумовска слама, даље Влаши&и, квочка с иилиКима и т. д. Помоћу телескопа онажено је ирво на кумовској слами, да се она сасгоји из самих звездица. Доцније се видело, да је тако исто и код многих других маглица. Оне су дакле у ствари звездане рие , а маглице, које не могу телескопом да се