Школски лист

— 202 —

Е. Хансл ч;у" од А. Јоргопикг. У затду су пастапљапи поред унравитеља још 7 учитеља и учитељида. Уиисало се 58 ученица, а до краја школске године остало је 54; све су биле Српкиње православне вере, само једна била је Јеврејкиња мојсијеве вере; са стране је било 20 ученица, а 38 станују стално у Н. Саду. Фонд исте школе нарастао је до краја 1880. па 2717 ®р. Идућа школска годииа отпочнње 1. сент. по нов. кал. (Течај маџарског језика у Ваји.) Исти је отворен 4. јула п. р. у 9 сати нре подна. Искупл.ене учитеље поздравио је заменик председника уиравног савета др. Павле Ивановић маџарским, управитељ др. Барч немачким и најпосле учнтељ веџбаопице Бочкаи српским језиком Њихове беседе прекидане су чешће са „Живео". После тога је др. Ивановић врло лепо разложио српским језиком, у чему се састоји нозив и главиа задаћа учитељска. Иза тих беседа раздељени су ученици течаја у оделења, у којима ће учити. Немцима и онима, који зпају добро немачки предаваће као и лапе др. Барч, а опима, који само српски знају као и лане учитељ веџбаонице Бочкаи. Поеледњег хвале као практичног учитеља. На сиршетку течаја полагаће сваки учитељ испит. Јавило се 93 учитеља и учитељица, нри отварању их је било 73; у сриско оделење ступило је 50, у иемачко 43. Дневиица је 70 н. Пре нодна је од 7—8 веџбање у говору, од 8—9 маџарска граматика п од 9—10 читан.е с нревађањем. После подна се веџба у гимнастици и илетењу кошарева. (Б.)(Први п.рофесорски мсгеиг у Србији) ноложио је кандидат богословских иаука г. сипђел Фирмилијаи, који је свршио теолошки Факултет на атинском свеучилишту. Иснит је трајао 4 дана. (Васи.) (У" Србији) има сада 840 учитеља и учитељица, од којих 600 служе мање од 10 година, а 240 служе више од 10 година. Од ових последњих 30 елуже 21 до 25 год., 16 до 30 год. и исто толико нреко 30 година. (Васн.) (24. оашта немачка учитељска скуаштина ) била је о 7.—9. Јуна по нов. у Карлсруу. На истој је учествовало око 1600 учитеља и учитељица. Од примљених резолуција бележимо ове : Једиа од главних задаћа школскога рада је, да образује у детету характер. Васпитач треба да је добро логично-нсихично образован. Зб.ог тог се мора у наставном плапу учитељингга достојан обзир да узме на логику и пеихологију. Настава у народној школп ваља мем.оријално знање да ограничи на оне ствари, које су трајно нотребне за хармонично образовање ученика у религиозио-моралџом, народном и практичном погледу. У интересу таког хармонпчног образовања мора настава да буде свуда наочигледна и узајмним односима исте има се посветити брижљива нега. (Учитељски конгрес у Паризу .) Друго питање, на које је имао конгрес да одговори (в. Ш. л. с. 155), гласило је: Каква треба да је настава и васпитање у најнижим разреднма народне школе? Конгрес се изразио, да у истима треба да је васпитање главио; да се уведе наочигледна метода; да је настављање кратко и да васпита, а да се прекида несмом и телесним веџбањем; да се уз све лекције проноведа морал, независан од верозаконске наставе; максимум ученика да буде 40, а ти најнижи разреди да се предаду учитељицама. — На крају конгреса држао је мивистар просвете дужи говор, у ком се иохвално изразио о раду конгреса,