Школски лист

— 206 —

Холанду и Новом Селанду нрава каттига за земљу, тако долазе еад оданде жалооне вести о оиасности врабаца. Врабци, који су тамо донесени из Европе и особитим законом били заштићени, размножили су се у Аустрали.ји у толикој мери, да су носледњих година иотлачили сав јечам у пољу. — Земљоделски савет чешке краљевине решно је, да поднесе земаљском сабору представку, да се донесе закон о истреблењу врабаца. (Десет растарских „зааовести ") гласе но једном проФесору економпје V Италији овако : 1. Не купуј земљу туђим новцем. 2. Не радуј се ако за врло мали новац добијеш земљу. 3. Ако имаш мало поваца пе буди поседник, него само закупник. 4. Своје иоље обрађуј сам, ако се у том разумеш. 5. Не гради (не зидај) ништа, ако није крајња нотреба. 6. Љуби људе, алн ипак ради машинама. 7. Бирај колико је могуће таку њиву, која се даје наводпити. 8. Гаји само толико марве, колико може твоја њива добро да храни ; а мршаву марву немој ни држати. 9. Ако своју њиву добро обрађујеш, више ћеш жети, него што можеш да продаш. 10. Ие квари своје производе, него се иашти, да ироизводиш само добре. (Гвоздена аера) изумео је учитељ Биргерс у Крпловцу у источној Пруској. Г. 1808. огласио је он у новннама, да прави гвоздена пера (звао их је „ЕеДеглсћпаће!"). Неки Пери у Бирмипгхаму дозна за то, извади себи патенат за правлење гвоздених иера и иостао је после милионар, а Биргерс је међутим умро — у дому убогих. (Производња аетролеума у „Сједињеним државама.") Дпевио се извози 40.000 буради ; у земљи се потроши дневно 10.000 буради. — Петролеум, како долази из земље, не може се одмах да унотреби за горење, него се мора најпре да дестилује. Ирви нроизвод те дестилације зове се на®та или нетачно беицин, исти се унотребљује за растварање каучука и за чишћење масних прља иа оделу. Други производ је петролеум за горење. Из онога, што иза тог преостане, добија се параФин, нз ког се праве свеће. НЕКРОЛОГ. Још под 20. јуном јављено нам је за трагичну судбину Милоша НешковиЛа, учитеља немачке грађанске школе у Белој Нр кви > али ју не саоиштисмо, јер смо имали наде, да ће се тај млад и вредан живот моћи још да снасе. Нада наша није се иа жалост испунила Несретни покојиик био је одушевљен Србин, што га је по његовом званичном положају доводило више пута у колизију са претпостављеним властима. Усљед тога настунила је код њега прекомерна раздраженост, која се вид.и и у овим речима, што их је писао свом ујаку, пре но што ће смртоносно оруђе да управи на своју главу : „1)аз Мазз уо 11. 1сћ капп шсћ! тећг 1е1зеп. 1сћ ћаће 1иг <Пе Л^аћгћеИ; ^екатрП иш1 ћ1п уоп а11еп ЗезЧеп уегГо1§1; \уогс1еп." Велике заслуге има иокојник за српско невачко друштво у Белој НР КВИ ! ком је дулсе времена био председник. Дописивао је у српске листове, а и наш лист жали у њему свог вредног сарадника. Писао је и у немачке педагошке листове. Нека је лака земља младом п^тнику ! ПРОШШ У ШКОЛСТВУ. " За проФесора српске гимтзије у Сарајеву изабран је усљед оставке Б. Михајдовића садањи проФвсор карловачке ирепарандије Мита Вујковић. Никола Деспотовић постављеи је за нредавача ниже гимпавије лесковачке.