Школски лист

210 —

ћИше пута покушала да чини наша највиша школска влает и видели смо тако прошлих година учитељске саетанке у Н.-Саду, Темишвару, Бршцу, Вуковару и др., који су већином ноказали, да су вредни да се и даље негују. Шта више паши учитељи чинили су већ припреме, да се својом ппицпјативом састапу у слободној скупштини. Али устајалост, која характерише садаљи паш школски живот, као да је угупшла код свију Фактора жељу за састајањем и споразумевањем Ни учитељи у једиом месту не налазе снаге, да се озбиљно скупе у друштво, ком бп била цељ унапређење њихове струке. У Сомбору, Вршцу, Н.-Саду, Вечкереку, Сентомашу, Вечеју, Земупу, где је свуд више учитеља, креће се рад учител.ских зборова у најужим границама, ограничава се на оно, нгго је преко нужпо. Па као да није боље него овде ни у Србнји. Тамо ностојп једно једнно учитељско друштво у Београду, алн ни о његовом раду нисмо већ давиа ништа чулп. Како сасвим друкчије развијају се ствари око нас! У Угарској држе комунални учитељи сваких Ферија своје жупанијске састанке, а и вероисиоведни учитељи имају евоја друштва и састанке. У целој троједној краљевини састају се сваке године поджупанијеке учитељске скуиштине, које сазива влада и ставља им питања за расправљање. Тако је исто и у другој половини наше монархије. Мнења тих скупштина била су често од леие помоћи законодавним и извршним властима п неједаннут су саслушана. Хрватско учитељство узднгло се шта више већ и до општих учитељеких скупштина, којих је досада било три (у Загребу, Петрињи и Осеку), а требала је и ове година да ее састане у*Далмацији, али се због непредвиђених околносги морала одгодити. Уплив тих учитељских састанака показао се тамо благотворан у сваком обзиру. Благодат узајмног дого вора признаје хрватско учитељство у иуној мери, те впдимо, како оснива слободна учитељска. друштва не само у Загребу (где је најзнатнији хрв. педаг. књижевни збор) него већ и по поджу паниј ама. И крепак живот, којпм се развија народна школа у Чешкој, има свој главан основ у учитељским еастанцима. Одлучно народан правац узела је она управо од прве чешке опште учптељске скупштине, која се састала г. 1870. у Прагу, у којој је и потписани био сретан да учествује. Беше ту више него хпљаде учнтеља који импоиујућпм гласом обележише станови-