Школски лист

— 277 —

тврђује се губитак места. Исти ЕШО у ствари учптеља В. П Због грубих иступа осуђује се на губитак места У ствари учптеља Белеслина у Вуковару решепо је, да закључак III. С. од 1 879. изведегл. шк. реФеренат лпчно у Вуковару. Управа учитељске гаколе у Сомбору подносн списак новоуиисаних ученика и ученица Сви се примају. Дал.е су још примљеии Зорица Николића из Земуна и уз сгрог иријамни испит Никашиновић из Вргаца, Живојновић из Вршца, Коста Ајваз из Кикинде, Матић из Ст. Бечеја, Подградски из Н Сада, ЈеФта Андрејевић из Црепаје, Никола Јанковић из Чуруга, Седларова, Драга Томића и Велићева пз Вргаца, Чедомиљ Станковић и Теодор Панић. Молба Патковићева, да му се сип прими у ирепарандију, одбијена је. Лацковића из Баје упућена је у вишу дев. гаколу. Марина Поновнћа из Делиблата примљепа је за вапредну /ченицу. Молба Миле Јоваиовиће, да се нрими у 2. разр., одбијена је. У учитељску школу у Карловцу примају се Екатарииа Бракусова, Ал. Трбуховић, Мчлан Доронтић, Сима Газибара и Филип Дмитровић из Кршја, а одбвјеии су Милева Остојића и Војнслав Екмеџић. Лавр. Михајловићу из ЈГинове, који је свршно 1. разр. учитељске школе у Пакрацу, има се издати пренис нз протокола. По предлогу ЕШО бачког оставља се учитељ у Ст. Керу Арк. Павсовић па свом месту, а учитељици иослова да се одреди плата од 150 ф. Балипе штипендисте Раднвој Врховац, Петар Јовановић и Алекса Падејски унапрећују се у вишу класу (84 ф .), а за упражњеие 3 гатипендије кандидују се на првом месту:Душан Пантелнћ, Симеон Араницки и Павле Милип ДУЖНОСТН НАРОДНОГ УЧИТЕЉА Учитољ у Тјешињу Ђ. Котула замолио је славиог сиисатеља пољског Крашевског, да коју ирозбори о стаљу народне шкелз у Славена у Шлеској. Крашевски му се одазвао, нроговорио је као геније са висипа камо добри погледају с надеждом, а зла савест^ зликоваца окреће од њих своју главу. Котула је дао штампати Крашевсково писмо, те је ушло иу више чешких листова. Из „Роз1а 2 Вш1се" вадимо га и ми за наше читаоце због његове неизмерне важности. У њему је истина говор о Нољацима, али скоро дословно вреди и за чагае прилике. Била би штета, да га српски учитељи и срнске мајке не прочитају. И молили би их, да га читају и више пута идага срцу приме. Ево тог нисма: „Позивате ме, штовани господине, да вам поводом по народност по^ску жалосног стања шко-