Школски лист

— 352 —

НЕКРОЛОГ, Др. Данило Медаковић иознати српски новинар преселио се у вечност 5. Новембра о. г. после дужег боловања у 63. години живота свог у Загребу, где је у последње време становао. Покојни је рођен Б. Новембра 1319. у Зрмањи у кршној крајини личкој. Сврпгив гимназију у Задру пређе 1838. године у Србију, где је био секретар киеза Милоша а доцније пратилац кнеза Михаила на иуту ио Немачкој. 1846 продужи Медаковић науке у Немачкој и ностане доктор ФилозоФије. Вративши се у паше крајеве 1848. године куии штампарију и почне издавати у Карловцима новине „ Наиредак ". После покрета пресели се до 1859. године стално у Нови Сад, где је издавао Ориски Дневпик и књижевни лист Седмицу. Медаковић је тада имао у руци средиште књижевног рада овостраног Србства а писао је и сам неуморно чистим српеким језиком и лаким а лепим стилом. Жаром родољубља одушевљени млади Срби нрикупили су се око њега и радили у његовим листовима из чистог родољубља не тражећи награда. 1852. год. написао је „ Повестницу народа сриског " која се у своје време много читала. У штампарији његовој и о његовом трошку штампане су многе поучне и забавне српске књиге, међу осталима „ Дела Доситеја Обрадовића. На позив многозаслуженог обновитеља српоке школе Дра Ђорђа Натошевића почео је 1858 године покојни Данило Медаковић о свом трошку издавати у Новом Саду „Школеки Лист" позвавши у њему учитељство српско да се уједини и да одржи и оснажи овај први и једино напредку сриске школе и народне просвете посвећени „Школски Лист." —■ Пошто је млађи нараштај са својим радом дошао, уклонио сз Медаковић сасвим са јавног поља 1864. и преселио се у Хрватску где је себи набавио добро Писаровину. Пре сеобе своје опростио се писмено и најтоплије захвалио је свима сурадиницима својима. Еао писатељ, новинар, штампар и вредни издаватељ књига заслужио је он себи лепо име у народу, а својим књижевним и издавалачким радом први је од србских писатеља стекао и деци својој носле себе оставио велико имање. ■— Вечна нека је усиомена вредном и заслуженом нокојнику ! У иетак у зору 20. Нов. иреселила се у вечност приправница III. разреда српске учитељске школе горњо-карловачке Милка БијелиЛева, родом Карловкиња. Иста учитељска шкма ностоји већ ево седам година, а овоје нрви случај смртина овоме заводу. Спровод беше достојан ваљане покојнице. УЛРАЖ&ША УЧИТШКА М2СТА. ' Тражи се учитељ у Чоки. Цлата је: 200 Фрт., три ланца ораће земље, 20 пожунаца жита. 20 пож. јечма или кукуруза, од великог погрсба 1 Фрт. а од малог 50 новч. где повван буде; уз то стан с баштом и сламе за огрев. Учитељ је дужан у цркви појати и децу у појању обучавати. Рок стечаја је 20. Децеибер о. г. Модбенице се местном школском одбору подносе. Тражи се учитељ и црквени појац иравославне вере у Воћину поджупанији вировитичкој. Плата 400 ®р. стан, врт, дрва. Рок 15. Децембер по новом календару. Тражи се учитељ за србску нравославну школу у манастиру Житомишлићу у Херцеговини. Плата је 300 Фр. стан, огрев ихрана. Изабрани има у цркви нојати. Компетенти морају бити Срби пргвосл. вере и свршени приправници ма које србске православне учитељске школе. Молбенице се шаљу срб. цркв. обштини у Мостар. ПРОШЕНЕ У ШКОЛСТБУ. Намј. учитељ уКућанци Ђура Плавгаић именовап је правлм учитељем у истом месту. Сврш. приправница загребачке препарандије Јерина Трбојевића именована је учитељицом на опћој девојачкој пучкој школи у Бјелнни. За учитеља у Ботошу именован је ЈеФта Бајин. Нздаје Е уреЈзпе: НЕЕОЛД Ђ. Б7ЕИЋЕВИЋ'

Штампа Ф. Битерман.