Школски лист

— 12 —

оваких другатава осећа се код пас већ одавпа и радујемо се што јо ето у Београду учињеп ирви озбиљан корак, да се подмири та потреба. За председника друштву изабран је у нризнање заслуга као први учитељ гимнастикеу Србији г. п. Сг. Тодоровић. —„Васнитач" нрестао је да излази. (У арвдлогу аакона о основним школама ) учинио је главни иросветни савет до сад ове важније измене: у чл. 3. избрисапа је подела основних школа иа пиже и више, те тако основна школа— мора бити сиуда са гиест разреда. — Чл. 4. у коме се говори о нродужним школама које би замењивале V. и VI. разред редовне основне школе, такође је избрисан. У чл. 5. који говори о наставним иредметима, додато је нознавање грађанских права и дужности (по предлогу Свет. Николајевића), цртање (по нредлогу одборском) и војничко вежбање — уз гимнастику (по предлогу председника дра Панчића). — Отиали су чл. 7. и чл. 8. Први је говорио о том где ће се више основне школе за женску децу подизати ; а други је говорио о стручним течајима за поуку у разним пољонривредним и занатским нословима и вештинама, који би се држалн покрај основних школа. — Чл. 9. преиначен је тако да у шесто —• разредној основпој школи морају бити најмање два учитеља, и то у ирва четири разреда и у последња два разреда бар по 1 учитељ. (В.) (■Загреб ) У седници земаљског школског одбора од 2. дец. истакао је г. Клајић миење, да би грађанске и више девојачке школе ваљало сасвим нреустројити и дати им практичнији правац. То мнење је одбор једногласно уважио и именовао је пододбор, који ће имати да просуди, како би се то иостигло и да образложен предлог о том иоднесе. — Како „Нгуа^кј испе1ј" јавља, плаћа кардинал надбискун тај лист за све школе својих парохија. Именовани педагошки лист заузима верозакоиско становиште. — За нредстојника оделења за богочаст и јавну наставу наименован је г. И. Вончина,—Земаљска влада издала је под 14. д. и. г. наредбу, којом се одређује, да учптељи не смеду примати службе нити главара нити одборника уиравних ошнтина и да се имају они, који речене службе у овај пар обнашају, истих одмах одрећи. На ово примећујемо, да је исту таку наредбу недавно издао доњоаустријски земаљски школски савет, али један од погођених учитеља поднео је против те наредбе призив министарству просвете, које је тај призив увалгило и земаљски школски савет позвало, да поменуту своју паредбу стави „изван крепости." (Из извештаја о школама у краљевини Саксонској ,) који се односи на стање од 1. дец. 1880., видимо, да су од 2165 народних школа 55 школа нолазила већином лужичко-срнска деца, а у 10 школа било је само двце лужичких Срба. У извештају се не каже у колико је осталих школа било и Србаља. (Буџет за јавну наставу у Фраицуској) износио је г. 1880. око 26 милиона Франака, а за ову годину уврштени су 92 */ 2 милиона. Ниједна држава у Европи не троши данас толико на школе као Фраицуска. У самом Паризу вотирало је оиштинско веће за ову годину 20 милиона ®ранака, да се употребе за градење нових школа и репаратуре школских зграда.