Школски лист

ШК01СЕЖ ИСТ. ттттгл.ТГПТГХТ .7ТРГПФ" тта.тга.ахт птед.тс.ог 15. тт ттоплгаттткрлрд. v лтр.пптт ^. ТТпр.ттт.тгата. тр р<1 ттлтгтт

ШКОЛСКИ ЛИСТ" излази сваког 15. и иоследљега у месецу. Претплата је за целу годину 3 ф ., за 4 месеца 1 ф . а за Србију 8 динара годишње. Учитељи, који имају мању плату од 300 ф ., богослови и приправпици добијају лист у пола цене. Дописи и претплата шаљу се: Уредништву ,,Школског листа" у Сомбор.

Бр. 3. У Сомбору 15. Фебруара 1882. Год. XIV.

ПОЛОЖАЈ УЧЕТШ 11РША ШШН0Ш ПР0ГР1МУ САДАБЕ ШК0ЛВ.

(Предаваље М. Петровика, читано у X. главној скупштини хрв. педагог. књиж. збора.) (Свршетак.)

а пређемо на рачун. Сматра се, да важност рачуна за вас-

пнтање лежн у том, да развнја снагу суђења, дајући јој

оштрину, коју изискују егзактне науке. Да се та цељ постигне, за то нису нужни никакви многостручпо сложени иримери, нису нужне измишљене задаће, које нинад у жпвоту не сусретамо. 0 учењу рачунских правила на намет нећу да говорим, јер тога хвала Богу нема већ више ни у једној бољој школи. Али још једнако даје се прекомерна важност нанаметном рачуну и многи га сматрају најизврснијим брусом за рааум. Хвазе га, да ои даје свеет, самосталност и још друге красне врлине. У граничарским школама заузимао је напаметан рачун знаменпто место и заиста су граничарски ђаци у том ногледу достизали велику савршеност. Па јели се какав знатан Ј^плив од тога видео у народу ? Свакп напаметан рачун са већим бројевима или са више радња мучење је за разум и не снажи га, јер је то ствар памтења и дресуре. Стваран живот не изискује од нас такова исполпнска дела; , чпм нам је који рачун впше мање сложен, узимамо перо или оловку. Изналазење начина, којим ваља пристунити задатку', ствар је разума, саме' рачунске операције механичан су рад. Зато и у том предмету ваља се држати мере и не хтети све. Колико се златног времева изгуби у так«вим шко^ама, у којима хоће све да уче, а то је сигурно средство, да се занемари права настава. Наравно да ту несмемо да нитамо за васпитање. Одкуд времена, да се и њим занимају ?