Школски лист

51

уштедпти моћи извесну суму, која би будила у н>има радосно чувство, да су и они поседници неког иметка. Ми мислимо да би то врло споро ишло, а познавајуки живахну и нестрпљиву нарав детиљу, која се не обазире на околности нити о њима расуђује, држимо да би децу брзо нрошла воља за штедњом особито кад не види никаква резултата своје штедње, те би радпје опај новчић потрошпли него што би у штедионицу уложили, а то би тим пре још учинили кад би дознали да својим иметком не могу слободно располагати Ово је веома важна околност, с којом морамо рачунати при увађању штедионица у основне школе. Јер ми држимо, да би ова околност, наиме, неувиђање брзог резултата штедње и несамостално разполагање својом уштедом изазвало код деце баш противно нашим жељама Искуство нас и томе довољно поучава. Ми смо имали прилике, да једном од поклона ког су деца при сарани добила задржимо по неки новчић разложив деци да то тога ради чинимо, да у случају потребе свагда имају из чега купити нужне писарије и т. д Па шта смо искусили ? Искусили смо то, да је тај наш корак изазвао код деце незадовољство, коме су они у овим речма јасна израза дали; „то је наш новац, што нам задржава " Кад смо пак доцније појединима по нешто дали да потребне ствари набаве, то су они баш за тај новац купили посластице и друге ништарије а за писаће ствари досађиваху опет својим сиромашним родптељима. Другом пак приликом при сарани ни један ни новчића у школу донео није. Из тога се види да и сам начин, којим се штедња препоручује није добар, особито код деце која су живахне нарави, те теже за што бржим резултатом своје уштеде, а то богме споро иде, а све што је деци споро, што нема промене, отуђује децу од себе. Сад долази на ред друго не мање важно питање: да ли су сва деца у тим срећним околностима да могу добијати поклоне за уштеду ? Сасвим је јасно да нису. Већина школске деце је сиромашна. Родитељи једва подмирују обичне трошкове око школовања, а многима је и то сасма немогуће. Па од куда ће така деца да што заштеде? Така би деца вечито стајала у својој штедљивој околини са празним шакама, на би се код њих будила спрам богатијих садругова својих завист и злоба, нороци — који су корен многоме злу на свету. Така би деца сваким улогом својих имућнијих садругова подсећана била на своје јадно стање, на своју сиротињу, свој ништав положај, шго Јш