Школски лист

— 96 —

НЕКРОЛОГ. У Призрену преминуо је у дубокој старости својој, 26. Фебруара редки и врли родољуб Сима. Игумечов. Покојник се родио у Старој Србији. Прво васпитање добио и црквену књигу изучио је у високим Дечанима, где му је стриц игуманом био. У младости отда се на трговину и оде у Русију, где је у Кијеву као трговац и грађанин скоро цео свој век провео. Радњу његову Бог је благословио лепим имањем, од којега је покојник још за живота свога најпре старији разред србске народне школе у Призрену основао, издржавао и учитеља плаћао, а затпм и Богословију у истом граду основао и више србских школа у Старој Србији подномагао. Кућа његова у Кијеву била је свагда србска и служила је за мили састанак србским ђацима и богословцима што су се у Кијеву учили. Пре неколико година преселио се са свим у Србију, и после носледњег рата настанио се у Призрену чинећи добра тамошњој угњетеној браћи. Био је побожан христијанин, ревнитељ нравославија и просвете народне, врли човекољубац, прави Србин у најплеменитијем смислу речи. Сво имање своје оставио је на србске школе у Старој Србији. — Бог да прости ! Преосвештени Еиископ Ужички Викентије преселио се у вечност 15. Марта о. г. у Београду н сахрањен је у манастиру Враћевшници. Покојник је сво своје имање оставио на добротворне цел>и, основавши њиме закладу за васпитање добрих ученика. Дело је ово у толико узвишеније у колико је нознато, да су епископи православне цркве у Србији врло слабо од државе србске награђени.

РШШ&Е РАЧУНСКЕ ЗАДШ У 3. БРОЈУДа се Луј Филип родио 5 година доцније, ступио би на престо од 52 године. Од г. 1848. до 1850. није владао. Живео би дакле без владе 52 + 2 = 54 године. Те 54 године изпосиле би три четвртине његова живота. Четвртина његова живота била би дакле 54: 3 = 18 година; цео живот 18 X 4 ^ 72 године. Био би дакле рођен 1850 — 72 1778. г., али пошто је рођен 5 година раније, то је година његовог рођења 1773.

Задаћу су добро решили гђца Емили а Јанковића учитељица у Новоме Сзду и г. Светозар Арсенијевић учитељ у Остружници. Остала господа, која су послала решење, служила су се еквацијом, а та је метода била искључена. Још је добро решење послао и г. Лука Грђић, порезни вјежбеник у Гацком. Издаје и уређује : НПКОЛА Ђ. ВУКИЋЕВИЂ.

Штамин Ф. Битермав.