Школски лист

— 125 —

рузкја учитељска скупштина у дане 21. 22. и 23. августа т. г. у ГГетроварадину обдржавати има. Од нредложених иитања уаети ће се у раснраву : 1. Коју струку женскога ручнога рада треба да највите гаји сеоска, а коју градска учитељица ? 2. Јесу ли онравдане данагање тужбе, да нам народ материјално пронада. Ако јесу, што би имала народиа школа чинити, да се народ материјално подигне ? 3. Нека се истакпу она педагогијско-дидактична начела, којих се учитељ нри обуци држати мора, ако постићи жели жељену сврху. 4. На који начин може учитељ једноразредпе народне школе с више годишта успешно обучавати. 5. На који начин може учитељ снријатељити младеж и народ с народпом школом ? 0. ЈЛта има чинити народна школа, да се узгоји телесно и дугаевно здрава генерација ? Чо наредби високе кр. земаљске владе имаде сваки стални учитељ једно питање у опшнрности извести и кр. окр. школ. надзорнику ради квалиФикације иоднети. (Осма оашта аустЈ)ијска учитељска скупштина ) састаће се 3. 4. и 5. авг. по новом у Рајхенбергу у Чешкој.

Р 1 3 Н 0. (Ењижевност ,) Изашла је „Историја српскога народа написао Вепијамин Калаји са овлашћењем пишчевим превео Гаврило Витковић. Београд књижар издавач Петар Ћурчић." Цена је књизи 1 Фор. а. вр. и може се добити у свима српским књижариицама. У истој се описује нериод српске историје од досељења до иронасти српске државе. Дело се хвали као ваљаио. — Из „Јавора" је засебно ирештамиана књижица „Марко Славнић биограФска слика од Вл. Красића. У Н. Саду, штампарија А. Пајевића - " У истој је животопис глинског проте Славнића, који је иремииуо 8. авг. 1881., а био је један од најпримернијих српских свештеника. — Накладом хрв. педагогијско-књижевнога збора изађе као седма књига књижнице за младеж: „8аука 1 81;апко. 1гуогпа ргјро\ае8'к оЈгазНјој ш1а<5е2Г пар1?ао Вауопп Тг.чЈепјак." Писап, је намеравао да у овојој књизи представи младога Хрвата и Хрватицу какви треба да су. Цена је књизи 60 нов. (.Велико-кикиндска сриска добротворна женска задруга) установљена је г. 1873. и од тог доба па све до данас варира број чланица између 70—80. Основни фонд износи сада 4336 Фор. а. вр. Из камата тог Фоида и прихода од забава потпомажу се сиромашнија школска деца оделом и школским књигама. Један приправник у Сомбору добијао је од исте задруге по 50 Фор. годигање, догод није свршио учитељску школу, а и данас нотномаже задруга два приправника и једну ириправницу у Сомбору које новцем које оделом и књигама. Она даље потпомаже сироте удовице и уоиште је свуда пружала и пружа руку помоћи, гдегод се ваља одужити каквој патриотској или хуманитарној цељи. Како је обилан рад ова задруга развила, види се најбоље отуд, што је за кратко време свога ностојања издала на добротворне цељи преко 9000 Фор. Заједно са „Заставом," но којој смо донели ове податке, изричемо и ми своје признање тако врсној задрузи и желимо да се у том обзиру и друга сриска места угледају на Кикинду.