Школски лист

12? —

земаљска влада купила за неколико хиљада Форината разне економске справе у тој цељи, да их разашље у иоједине округе Босне и Херцеговине на нродају или на унотребу земљорадницшма. Тако ће ови носледњи моћи својим очима да се Ј ? вере, колико се уштеди снаге и времена и колико више користи доносп земља, кад се обрађује савршенијим оруђем. Тим пачином мисли земаљска влада да побуди боље газде, да одјако и сами набављају савршеније економске оправе. И нова управа „сриског пољоиривредног друштва" у Београду решила је, да оне школоване економе, који жива у народу и раде своју земљу, снабде савршенијим земљоделским справама. То је заиста најпрактичнији 113'т, да се народ увери о целисходности рацијоналног обрађивања земље. — Да би економи могли лакше доћи до зајма упутила је земаљска влада у троједној краљевини окружницу на све иоджупаније о оснивању задруга за штедњу и предујам. (.Г ричијевож кедагошком речнику) налазе се међу осталима и ове три мало смешне деФиниције, које су ииак у неколико истините, те би вредно било да се озбиљније расправе. 1. Забавиште : Стаклена башта, у којој се развија детињство пре времена. 2. Учитељи: Људи, који немају новаца. 3. Школске штедионице: Нож за идеале у детињем срцу. (Зрно ишенично ), које се у земљу носеје, донесе ако се добро негује при првој жетви 800 зриа. Кад се сва та зрна оиет пос.еју, даће нри другој жетви 640.000, ова опет при трећој 512 милиона, а ири четвртој биће већ више него 400 милијарада зрна. Још плодније је друго семење, н. пр. зрно маково донесе 8000, од дувана 360.000 зрна. Кад неби било небројених препрека и болести, нрекриле би те биљке уз своју огромну плодовитост за мало година цео земни шар. (Колико има Словенаца .) По најновијим податцима износи број Словенаца у целој Аустрији 1,140.304 и то: у Крањској 447.366 (Немаца 29.392), у Штајерској 385.519 (Немаца 794.841), у Корушкој 102.252 (Немаца 241.585), у Трсту 26.263, у горичком окружју 129.867, у Истри 43.004, у Доњој Аустрији 1611, у Горњој Аустрији 20 и у Солноградској 17.

НЕКРОЛОГ, 17. априла преминуо је у Врањеву тамошњи учитељ Аркадије Миша МилошевиИ од суве болести. Као што нам пише један покојников друг био је Аркадије у школи ваљан учитељ, у друштву добар саветник и пуп характера. — У Лајпцигу је умро знаменити философ и недагог ду. Туискон Цилер. Био је Хербартијанац.

ПРОШЕНЕ У ШКОЛСТВУ. Ир. учитељ у Перлезу Тимотије Ерговић паименован је за деФииитавног.