Школски лист

— 114 —

ирема просветвим потребама народним и државштм, и ставивгаи је иод контролу државие школске власти. Браћа Хрвати, на и они међу љима, који су дубоко уверени, да је вероиеновест једна од главних чнњеница при васпитању младежн, ипак тврде да деду у народиој школи неваља делити ио конФеренцијама. Тако врстни хрватски педагог Стјенан Басаричеге у своме Узгојословљу вели : „У практнчком се животу пе дјеле људи по конФеспјах, него им ваља у истој обћини или држави заједнички у љубави и слози живјети. То може бити само онда, ако се тому приучају већ од младости, а за то се најбоља нрилика пружа у обћој школи, гдје се младеж разних вјероисповједих заједнички узгаја и обучава. Узгојем у носебних конФесијских шкодах уврјежује се међу једнокрвном браћом неновјерење а кадшто и мржња, која је у противносги са главном сврхом узгоја." Господин Црнадак посланик иа хрватском сабору побијајући иеки дан речи врстног румског носланика Србина Стеве Димитријевића, између осталога рече : „(неки) хоће да се деца једнокрвног народа (по вероисповедној гаколи) већ у детињству поцепају, у место да се већ у детињству сљубљују, како то хоће дух новога гаколског закона." Чуле су се на хрватском сабору од стране владиних првака и ове речи: „Аутономни положај србским школама у Хрватској влада иризнаје у колпко су се оне носле закона од 1874. прогласиле конФесионалними. Остале пак школе које су се прогласиле пучкими епадају под обћеиите установе школскога закона. И ове школе издржавају политичне обштине, дочим је нраво да конФесије свака своју школу држи. - У нас нема гакола безвјерских и неће их ни бити. У иас свака конФесија има једнака права па религијозно васпитање и образовање младежи у иучкој школи. Покрај те дозвољено јој је држати о свом трогаку и засебну своју вероисиоведну гаколу." Све ове лене речи немогу нас убедити ни најмање о користи комуналних гакола. Шта више оне нас још већма утврђују у том, да су за нас Србе бага и са гледишта религијозног најбоље наше верои^поведне школе, на које имамо ми исторично и автономно право, као нравославпи Срби у овим државама. Нека иам се дакле новрати оно што је нагае, гато нам но нраву припада, хпто нам је насилио одузето, и чега се ми никада одрекли нисмо, иити ћемо се одрећи, док нае на свету траје !