Школски лист

— 130 —

Уживајући „благодјејаније" бесмртиог митрополита Стратимировића сврши Поиовић г. 1833. гимназију као један од најбол,их ученика и цензор младежи, затим ступи у Богословију, и ову год 1830 са отличним успехом доврпш У трећој години скоро из свију предмета бно је нрви иеђу својим друговима а пз црквепог појања добио је оцеиу „превосходства", која се само редким и најизврстнијим певцима давала. ПроФесори су му били у Богословији ; Евгеније Јоановић, Арсенпје Стојковић, Лндреј Шагуна и Проконије Ивачковић. На препоруку својих нроФесора буде изабраи богослов Димитрије Поповић за учптеља србске народне школе у Сегеднну и у то звање 1. Октобра 1836. стуии Као млад учитељ слушао је првих година свога у Сегедину бавлења у тамошњем лпкеју ФилозоФСке науке, уз то се једнако приљежним читањем ваљаних србских и класичних немачких књига, и дружењем са ученим и отменим људма у наукама усавршавао. Пошто се ожени са че ститом Србкињом Терезијом Петровићевом из Србског Бечеја, рукоположеп буде 1839. од владике бачког Георгија Хранислава за ћакопа. Као учитељ и ђакон служио је у Сегедпну до 1. Октобра 1848. годипе. То је било цветуће, најкраспије доба делателног живота његовог. У то време почео је са својом добром супругом одхрањивати и васпитавати у тихом свом домаћем кругу троје дечице, коју им је Бог иодарио, наиме кћер Милеву и синове Милана и Богдана. Сегедин беше онда место, у ком су Срби усред многобројне туђинске стихије своју православну веру и милу народност већма и боље неговали него у ирвим и највећим обштинама нашим. Малено, али имањем, положајем и интелигенцијом знатно друштво србско у Сегедину било је одушевљено жаром л>убави према имену и језику србском, срдачном отданошћу светој вери прадедовској и племепитим народним ноносом. Ту су живили иотомци старих, племићских и трговачких породица србских: Дожићи, Белановићи, Ђаковићи, Петровићи, ЈГеФтери, Радосављеви, Савићи, Лаушевићи, Живановићи, Жеравице, Рунићи, Сремчеви, Чаковци, Чаврговљеви, Дамјановићи, Фотије, Крестићи, Субићи, Хариши, Антоновићи, Јаникијевићи, Божићи и други, који су се у мору туђинства одржали као Срби и дичили се србским именом и својом вером православном. На челу овог србског друштва до 1844. године стајао је најревпостпији ду-