Школски лист

— 136 —

Сад се отвори иространо поље за усталачки рад редког овог и необичиог међу нама човека, који је он као свештеник и парох, као катихета и као трудољубиви раденик на пољу књижевпости србске, до смрти своје савестно и најревностније одправљао. Свештеничко своје звање вршио је иримерни овмј духовни пастир у Сомбору за 32 године дана најревностније и најточније. Животом својим служио је за углед уредности, трезвсиости, разборитости и многих других врлина. Као што је сам према себи строг био и своје дужности точно и усрдно вршио, такоје и од других, особито нодчињених особа строго захтевао и изискивао да своје дужности точно врше. Снисходљив и учтив у друштву према свакоме, умео је за себе свакога при првом састанку задобити и уважење отличних особа заслужити. Према својим парохијанима а особито према нростом народу био је отчински благ, свакога је у даној прилици мудро ноучити, свакоме, где је нуждно било, знао је добра савета дати Децу је веома радо имао и с њима се радо забављао, а куд је год ишао за њих је мале дарове носио; с тога су га сва деца волела. За доЗре и татентиране ђаке одавде заузимао се као за своју децу и настојавао је и сам лично и преко својих пријатеља да им стипендије набави. Често је у цркви недељом и празником проповедао понајвише са амвона, -- редко са проповедаонице — Говорио је у проповедима чнсто србски и свака му ј з проповед зачињена била сгодним народним пословицама, које за нравило живота служе а народу су већ и онако познате. Све проповеди његове нуне су биле ирактичке мудрости и удешене су биле за живот. Понајвише је световао људе да се окану раскошноети, неуредности, неумерености, пијанства, лењости, неслоге, зависти икојекаквих сујеверица, на да уредно, трезвено, умерено и задовољно живе. Паметну радњу и паметну штедњу, чување и умиожавање имања, старање за будућност своје породице и за добро васнитавање младога нараштаја, највећма је он у проповедима својима народу иашем препоручивао Као што је у цркви народ бриж љиво учио, тако је и још већма приликом разноврстног саобраћаја свог са иарохијанима у свакој прилици умео њима давати добре савуте. Сл^^жбу Божију у цркви отправљао је побожно, достојанствено и свечано, служећи и појући свагда дивно са заузимањем и одушевлењем; св. Еванђелије и све пронисане