Школски лист

— 150 —

Јанковић. држао је језгровиту беседу, у којој јеизложиоу кратко дела и заслуге покојникове за цркву, гаколу и просвету народну. Тужна светковина у цркви трајала је од 9 — !1 3 Д часа а затимее величанствен и многољудан спровод у најбољем реду упути преко пијаце покрај саборне цркве и учитељске школе појући на измонце ирмосе великог каиона и „Христос воскресе", на успенско гробље, где је покојпик у породичној гробници покрај рано преминулог млађегму сина Богдана сахрањен. Праштајући се са покојником, ког сам још у раној младости својој са врлина његових особито поштовати и уважавати научио, с којим сам скоро 8 година у најбољој слози и љубави заједнички се трудио око образовања учитељских принравника у србској учитељској школи, и којегаживот и рад, у колико сам знао и могао, верно и савестно нацртавши, предајем ево преко Школскога Листа србском учитељству, србском свештенству и србском народу, желећи од свег срца да се на љегова добра дела угледају сви србски свештеници и учитељи и сви наши учени људи, па да тако љубе своју православну цркву, своју народну школу, и књижевност србску, као што их је покојник љубио и за њи живио служећи народу свом као узор ваљања учитеља, свештеника и књижевника. Вечна нека ти буде усиомена пречастни отче Димитрије у цркви, школи и у књижевности србској! НИКОЛА Ђ. ВУКИЋЕВИЋ. ИЗВЕШТАЈ 0 РАДУ УЧИТЕЉСКОГ ЗБОРА ДРЖАНОГ У БУДИМУ (У СРПСКОЈ ТТТК ОЛТИ) ДАНА 12. МАЈА 1882. Пошто се око 9 сахата ујутру искупише чланови (учитељи) збора, после У 2 10 часова дође нам у порту и г. ре®ерент Ст. В. Поиовић, који је у 9 сах. ујутру тај дан на жељезници у Б. Пешту стигав, и када се састадосмо са сваким учитељем братски се поздравио и руковао, и иосле пошто је сваког за здравље запитао, позове нас таки у дворану на дело, на које смо позвани, а он на основу наредбе високосл. шк. савета, заузме у челу председничко место. Присутни учитељи били су: Светозар Бакић пештански, Ст. Павковић будимски, Петар Берић ст. андрејски, Павле Плавшић помашки, Светозар Шакрак чобански, Ал. Михалџић ковински, ТриФ. Жакић чипски, Ђ. Суботиновић рац-алмашки и Бранко Влашкалић грабовачки. Столнобеоградски, хидошки, салчки и ловрански нису на збор дошли, а више српских учитеља у будимском протопресвитерату ни нема. Од ових учитеља, који нису дошли, неки су послали сваја извинења и збор је узео то на знање.