Школски лист

— 328 —

брану и другим електричним огледима упућујем читаоца на моју већ ибменуту кц.игу „Основи Физике." ШО ТРЕБА УЧИТЕЉ ДА ПОСТУПА СА ШОРАЛНО ПОКВАРЕНОМ ДЕЦОШ? Горка се истина иризнати мора, да неморалност захвата све слојеве нашега народа! Извор те болести не може бити на другом месту него у породици чији најмлађи чланови иреносе ту заразу и у саму школу. Скоро сваки учитељ сукоби се у својој школи с тим највећим неиријатељем човечанским, те ако дотични учитељ није вешт, да тој болести не само на пут стане, него је — што је најглавније — и излечи, онда нека је уверен да сва школа мораће се окужити од те болести, а резултат ће бити тај да ће из школе изаћи деца телесно жива, а морално мртва. Па тешко ли томе народу, кад узима таке моралне богаљеве за своје чланове, који нису у етању ни „колико је црно иза нокта" нринети на олтар среће и благостаља своме народу! Народ, који има таке чланове, мора та пре та после нропасти! Цељ овога чланка је та, да ма и у најкраћим потезима нокаже, како треба постуиати са морално поквареном децом. Ако васпитач хоће да добро поступа са ученицима сво.јима, и ако је рад, да му труд небуде заман, нужно је да унозна природу, способност, тежње и навику дечију, на но томе нека управља даље свој рад. Иознавање детета и стари су педагози својски преноручивали, пошто то иознавање треба да послужи као верна етапа сваком учитељу у будућем му ра,ду. Неда се онорећи, да многи наши учитељи у томе греше иошто то сматрају за маленкост, неиризнавајући, да испитивање дечијег карактера и индивидујалности има одсудна уплива на будући дечији живот. Нећемо претерати ако се изјаснимо, да скоро у свакој школи а поглавито у сеоскима имаде забатаљене и себи самој остављене деце, у којих ћеш тепЈко моћи наћи и искре доброга и нлеменитога, што, да је среће, треба да краси сваку човечију душу. Напротив има их — на жалост — кијамет, код којих су моралне ногрешке дошле до самих грехова, те су иостали: безбожници, лаже, псовачи, варагаце, убојице и крадлЈИвци. Деца, која сва та набројена зла имају на себи, јесу одмет људски, који су штетни како но себе саме тако исто и но околину, у којој се та морално покварена деца находе. Све те рђаве навике добијају деца још од евоје ране младости од својих нрвих васпитача, дакле од својих родитеља. Родитељи, који су морално покварени, и којима је свако зло ушло већ и у саму крв, дају својој деци рђаве утиске и злочесте примере, који иадају на росну душу и срце детиње где ухвате толико корена, да је касније врло тешко а често сасвим и немогуће то зло искоренити. Има примера где су родитељи у моралном погледу на своме месту, па ипак им је нодмладак иокварен. У овоме случају по нашем мишљењу узрок је тај, што деца код куће и ако се морално негују, постају неваљала упливом околине, у којој се налазе, т. ј. друже се са децом, која су морално