Школски лист

— 338 —

датак свој у овоме послу; њихов је задатак, да отварају срце дечије за доброту , која рађа учешКе , а из овога извире доброчинство и иожртвовање. Јер саоеећање је у иракси плодородно. Како оно од милосрђа прелази у помоћ бедноме и брине се за његову будућност - имамо најленши образац у причи о Милосрдиом Самарјанину. Но и та слика не исцрпљује изјаве учешћа, по што су оне према субјекту и објекту, према њиховим узајамним односима, према средствима, која се при том употребљавају, врло разнолнке; оне се оснивају на љубави, за коју прво и прво ваља знати, да се не може изнудити. Деца воле евоје родитеље од природе, јер се ови брину за њих ; одана су и укућанима својима, ако ови с њима лепо поступају. Само љу бављу нзазивље се љубав код деце. Ко рђаво с њима поступа, носгиже притивно — мржњу, која је ирави динамнт у радњи васпитачкој. И овде долази иример на прво место. „Добар пастир, што казује ином И сам својим иотврђује чином". Ако се родитељи непрестанце буду међу собом гложили и свађали, грдили и ружили, којекога оговарали, и радовали се ту!)ој невољи, онда нека их ни најмање ме изненади, ако то све у скоро виде и код своје деце. Родитељи, дакле, ваља да живе међу собом у љубави и слози; с укућанима и с млађима својима да благо поступају; суседима својима и свакоме у невол.и нека су спремни увек у помоћ притећи. Жан Паул вели : „Ра дије ћу илатити полицијску глобу, него пгго ћу пред децом својом одбити просијака." А српска иословица вели: „Ко проси ма да круну носи ваља му уделити". Таки угледи доиста ће побудити у деци учешће спроћу сиротиње. Њима не сме остати непозната ни она реч : ,,Да није сирота, не би сунце грејало." Кад васнитач тако спреми срце дечије, онда ће добро учинити, да детету диде прилику, да види, шта се то зове немаштина и сиротиња, па кад га ова нотресе, за цело ће жудети, да што пре удели сиротињи и успокоји патнпке; откидаће од усга својих и даваће ономе, који оскудева и кунатори у живљењу. Српска је историја иуна светлих имена, која нам казују срца милостива, што чинише задужбине, те ће с тога кроза све векове живети у народу животом духовним. Та сетпмо се само, молим вас, једнога примера, дивне српске Косовке девојке, која „ . . . . преврће по крви јунаке; Ког јунака у животу нађе Умива га хла^аном водицом, Причршћује вином црвенијем И залаже хлебом биједијем."