Школски лист

— 362 —

са деветнајестом годином добе, и то одмах у својству деФинитивном, службовање започети те тако са 49. годином добе већ и навршити. Службовање од 30 година некако је постало повластицом учитехског сталежа с тога, што се та служба сматра нанорнијом и заторнијом од друге јавне службе ; но оно се код учитељства средњих и високих школа може сматрати и оиравданим, јер учитељство тих школа, ради дуготрајних приправних наука, много касније наступа службу, којој је време у мировину урачуниво. ПовољштИну 30 годишњега службовања уживали су, истина, по старији закони и народни учитељи у обсегу земаља круне угарске, те је та повољнија установа прешла и у овоземаљски школски закон од год. 1874., но у свих осталих земљах аустријанско-угарске монархије — пак и у војничкој крајни — већ је од пре за учитеље те категорије обстојала дужност 40 годишњега службонања, те обстоји сада и у самој Угарској Еако је земаљска влада посвем упућена штедити, где је и како је иоле могуће, обштине школским трошком и онако нреобтерећене ; пак како јој је мислити и на то, да ће се за три године активирати земаљска мировинска заклада, на -коју ће Се од обштина пренети сав терет умировљивања народних учитеља и које ће се недостатак по §. 145. школ. зак. морати попуњавати из земаљских ередстава : требало би сходним новим законским установама препречити прекомерну навалу мировина на речену закладу и но њој на будет земаљски. То би се пак могло постићи или да, уз придржање 30. годишње дужности, зарачунавање службовних година за мировину касније започне, или да се нреко 30 година продужи. Прво би било, када би се установило, да се учитељу године службе за мировину тек иза навршене становите добе (н. пр. иосле двадесет иете године) или пак иза навршена службенога провизорија од н. нр. тријух година бројити ночимљу, друго би пак било, када би се место тридесет захтевало више година службе. Прва два начина била би по учитеље иовољнија, али су необична; трећи иак начин у колико је неповољнији, толико не само да је обичан, него се и нумеричпо (установом40. годишње дужности) наслања на уредбу, која, по свуда једнака, постоји дан данас у свеколикој аустријско-угарској мовархији, осим једине Хрватске и Славоније. Ка глави 8. 0 уарави народних гикола. У овој глави мора ће бити штокакових промена. У дољне две инстанције има ће се школска управа, иреустројити прама политичкому устројству земље, с којим је вишестрано узко сиојена и пренлетена уирава школа. Обштинска школска унрава урећрна је код нас законом од г. 1874. по калупу једнаке институције, какову налазимо у краљевини Угарској, у свах земљах Цислитавских, а колико је знано, и у других држава, те ју врше школски одбори кано застунства шкодске обштине, у којих је иолитичкој обћини код нас дано места и уплива толико, што је начелник дотичне политичке обштине вирилним чланом школског одбора или школских одбора — ако се у подручју нолитике обштине налази више школа — и што обштинске школске одборе (осим вирилних чланова) изабиру већа полит.ичких обћина између лланова школских обћина. . (Свршиће се.)