Школски лист

- 222 —

у Сомбору 1846, и 1847. — Био је честит за благо школе и просвете иародне одушевљен Србип.

П Р И П 0 С Л Д Н 0.*) ИЗЈАВА. Ја свету не могу занушити уста Сваки нек мисли и говори што хоће. Али кад се по неки унусти у нросто бесавесно денунцирање а у намери, да човека оцрни чаки код претностављених му власти;у намери, да нашкоди делој једној недужној породици — ту се не миже и не сме остати равнодушним. Ја сам изабран још пре седам месеци за Бечкеречког учитеља. Па ипак та ствар још ни данас није дсконана и уређена. Узрок је томе што сам денукциран као социјалиста, комуниста, нихилиста, као човек немирна духа — у кратко. неки „добри људи" насликаше ме црљим од самог ђавола. Што је најлепше, та господа денунцијанти мене и не познају. То су људи, којима ја нити сам у чему год сметао, нити им чиме шкодити могу. За што ме дакле баш такови људи денунцирају и шта то њима у нрилог иде, то Бог свети зна. Што имам противника, не марим. Та ни једном човеку не су сви иријатељи. Једино ми је жао, што се ти људи не служе поштеним средствима, противно ми је што прибегоше најгаднијем занату — подмуклој денунцијацији. Ја Н9 сам ни социјалиста ни комуниста; нз сам ни нихилиста ни атејиста — ја сам сриски народни учитељ. А ко зна, шга то значи појмиће, да је на томе пољу толико рада, да се једва о чему другом и мислити, а камо ли делати може. Ко не верује овој мојој изјави, тога срдачно молим нека ме оптужи, било мојој нретпостављеној власти, било редо витом суду, било пак јавноме мњењу не само да сам комуниста, или нихилиста, него нека ме оптужи, како му срце иште. Само ми дајте прилике, да дознам с ким имам посла и да се према оптужби бранити могу. Онда, ма да сте ми иротивници, ја ћу ваз иоштовати и ценити. Али само вас молим, ирођите се денунцијација; јер то је недостојно имена човечијег. Ја са сведочбама у руци говорим : да за све врше мога учитељствовања има такових доказа о моме моралном, друштвеном и држављанском понашању од дотичпих власти, с којима сам иотиуно задовољаа чиме се ионосим. А из најновијег декрета од 27. јуна о. г. вадим мојим денунцијантима ове речи ради знања: „У1?ока кг. гета1јзка у]ас1а, 6<3је1 га ћо^ов^оује 1 паз+ал-и .... оћпааао је гасИ Уазе§а геупа 1 игрјебпа с1је1оуапја па ро!ји риске ргоз^је1е и 8ко1зкој §осНт 1881. капо 1 гасН Уа§е§а роћуа1јепо§а сис !о1 'е <1по §а, с1ги2<;уепо§а 1 (ЈггауЈјаибко^а ропавапја хггагШ Уат зуоје ргјгпапје." Ко не зна, шта ове значи, ја га не научи. Али само то велим: да ја оваке изјаве и декрете сматрам и чувам као најдрагоценији капитал — као каиитал, који учитељи својим поштеним радом једино стећи могу. И ко се захука да оваки иметак разорава, томе сигурно има лека, као и сваком другом отмичару и насртачу. Зато нека је свакоме знано, да ћу и ја потражити и наћи начина, да заћуткам све оне, који се и даље расположе, да пакосно убијају углед и будућност једног човека и породице ; јер видим, да имам посла с људима, који не познају никаквих граница. Молим, да ме једном за свагда добро разумете. Мита НешковиИ

*) За отвари под овом рубриком не одговара уредништво.