Школски лист

■|Г — 237 реда, у којима ће се учити богословне науке и предмети из науковне основе гимназијске; за сада се отварају само нижа четири разреда, за које се у штатуту наређује наставни илан. Учиће се и немачки или маџарски језик у сваком разреду по 2 сата у седмици, а иитомцима остаје на избор, који ће од оба та језикадауче. Иначе је „наставни и пословни језик сјеменишта земаљсни језик Лирилии/ом *, које се номенклатуре земаљска влада ето чврсто придржава. На заводу ће службовати управитељ са годишњом плаћом од 2000 ®р. и нужни број проФесора с годишњом илаћом од 1600 фр., а осим тога добивају номенути бесилатно стан, а за своју особу и заједничку храну с нитомцима завода; управитељ као и проФесори богословских предметв морају бити свештеници, а сви проФесори уопште православне в ере и именује их по саслушању митрополита сарајевскога на предлог земаљске владе заједничко министарство. Још се у штатуту налази и наредба о нолагању богословског испита. — „Сарајевски лист" доноси у свом 87. броју наименовање свештеника Петра Петрановића у Плавном за управитеља и консисторијалног писара и учитеља црквеног нјенија на семеништу у Задру Томе Алагића за проФесора ист. лравославног свештеничког семеништа у Сарајеву. (/(. и кр. реал-гимназија у Сарајеву) бројала је на крају прошле године у сва четири разреда 124 ученика, од којих су били но вери 50 православни, 43 римокатолици, 4 евангелици, 8 мухамеданци и 19 јевреји. По домовини је било из Босне и Херцеговине 95, из Хрватске и Славоније 12, из Угарске 7, из Цислитаве 10. Снецијално из Сарајева било је 38 ученика. Предмети су предавани по наставној основи ц. кр. аустријских гимназија, а за мухамеданске ученике беху још обавезни турски, арапски и персијски језик. Управитељ завода био је Ј. Г. Јили, кр. угар. гимн. нроФ., који је пре службовао на ианчевачкој реалци. Почетком идуће школске године отвара се и иети разред. На челу овогодишњег извешћа налази се као и лане латински написана расправа од М. Беђанића : „Ие 0,. НогаШ Масс1 ер1б1:о1агит НБго рпоге." Слажемо се са „Сарајевским листом," да та расирава слабо приличи програму сарајевске гимназије. (Бр. мушка и женска иреиарандија и вежбаоница у Загребу.) Изишао је извештај исте за школску годину 188 2 / 3 са чланком „Знаменитост и педагошка вредност познавања туђих језика" од Томислава Ивканеца. Доказујући потребу познавања страних језика истиче писац, да ученик треба у свом матерњем језику да дотера до неке самосталности и зрелости, нре но што иочне да учи који стран језик. За наше учитељство препоручује немачки језик као најкориснији стран језик због његове богате педагошке литературе, а напредније учитеље ономиње да уче и који славенски језик и то чешки, а у Приморју још и талијански. — Број при. нравника износио је концем школске године 108, а приправница 68 (само у 2. и 3. разреду, јер у 1. разред нису ове године примане ученице.) По вери је било међу приправницима 86 римокатолика, 21 иравославни и 2 унијата, а међу приправницама 61 римокатоликиња, 4 православне, 1 унијаткиња и 2 мојсијеве вере. 12 иринравника и 1 пркправница беху из Источне Румелије ; од истих су 9 уживали шт, пендије но 600 ®р. од земаљске владе Источне Румелије, а 1 приправник штипендију од 420 ф.