Школски лист

- 331 —

звона у свима овдашњим србским црквама огласе светковину. У осам часова звонило је први пут на слулсбу и тада је у саборној цркви освећена водица. За богослужење обукло се два Протојереја г. Јеремија Мађаревић будимскИ и г. Радослав Андрић суљошки, 4 свештеника и ђакон. Уз друго звоно допратисмо сребровласног Архијереја у цркву, који обукавши се у „одјејаније" предузме освећење цркве. Најпре је освећен олтар и све црквене утвари, затим је црква троносана, и најпосле осветио је преосвештени архијереј 120 нових антиминса, који ће се по свима црквама енархије будимске као дар г. Епископа разаслати. У сваки антиминс ушивене су св. миром помазане мале честице од моштију светог великомученика Теодора Тирона, а у частну транезу положене су три веће честице такових св. моштију. Кад је све ово по обреду свете наше цркве извршено нзиђе из олтара наш осамдесетољетни Архијереј и изговори народу кратку али значајну беседу о храму Божијем и о живој цркви у народу нашем, похваливши свето-андрејску православну обштину, што је ову своју најстарију цркву обновила и овако лепо украсила, и нозвавши народ да у цркву приљежно долази даде свој архипастирски благослов присутнима. Подне је већ превалило било кад се по свршетку проповеди св. литургија одпочела, која је трајала до полак три носле подне. На овој свечаној литургији појао је врло лепо и складно наш црквени хармонијски хор, и тим је богослужење особито увеличано. После службе Божије ишле су различите депутације у двор поздравити преузвишеног господина Епископа, који је овај дан више слава прослављао. Славио је са целим народом Сент-андрејским обновлење и освећење саборне такозване београдске патријаршеске цркве, славио је свој крштени и монашески имен дан, своју епископску тридесетогодишњицу и осамдесети дан свога рођења. У три часа после подне давао је преосвештени јубилар свечани обед у двору епископском за 40 особа, и у гостионици код ловачког рога за 60 особа. Сви су гости на обадва места весели и задовољни били. На оба места уз тоасте и носле њих појање су наше дивне црквене и народне несме које нам сведоче да је Србину у сваком случају па и у весељу света његова црква и драга народност србска најмилије и највеће благо. При обеду у двору председавао је сам Преузвишени господин Еиископ а у гостионица код ловачког рога, пречастни господин Радослав Андрић Протојереј. Прву је здравицу наздравио Преузвишени господин Епископ у здравље њихових величаства краља, краљице и целог владајућег царског дома, затим Његовој Светости Патријарху, гостима, обштини и појединим особама тог господског друшта. — За време обеда стизали су са свију страна брзојави, између осталих и од србске учитељске школе Сомборске, која се дичи тим, што јој је најстарији и најславнији питомац преосвештени епископ Арсеније осамдесетољетни Нестор србских педагога.*)

*) На поздрав учитељске школе Сомбороке изволио је Преузвишени јубилар брзојавом ово одговорити: „Гооподииу управитељу Вукићевићу у Сомбор. Благодарим љубезио на уордној честитки осамдесетог дана мога рођења. Арсеније Стојковић епископ." У.