Школски лист

— 333 -

да премести у Кутове под изликом, да Обрадовци нису у средишту угаколованих места, али у ствари с тога. што некој господи није годило, да школа остане у ерпском месту. Али обрадовачка нравославна општина потпомогнута игуманом манастира Орнховице г. Гедеоном Петровићем није хтела тим решењем да се задовољи, него је пред све Форуме изнела тужбу на неправду, која јој се наноси пресељавањем школе у друго место. Корак тај био је од уснеха и влада је сад донела друго решење, по ком има школа и надаље да остане у Обрадовци. У томе нека је и другим општинама кажипут, шта треба да чине у сличним случајевима, а заузимање г. игумана ораховичког заслужује сваку похвалу. (Није араво ни добрв .) У Вребцу, чисто српском месту у личком окружју, именован је учитељем римокатолик, ма да је месно школско веће предложило за то место три способна Србина, који је предлог и окружно школско веће нрихватило. Али у Загребу регаише ето друкчаје. (Бешка .) У Бегаци су постојале две једноразредне гаколе. Сад је земаљска влада наредила, да се обе те гаколе стоје и рагаире у троразредну опгату народну гаколу. (Н. Сланкамен .) Школ. год. 188 2 / 3 . бегае у овдагањој српској школи уписаво 24 м. и 26 жен., од којих у I. раз. 13 м. и 20 жен , у II. раз. 8 м. и 8 жен., у III. раз. 3 м. и 6 жен., а у IV. раз. 2 жен.; свега дакле 60 ученика. Опетовничара 1е било 9 м и 6 женских. А ове год. уписало се у I. раз. 18 м. и 17 жен., у II. раз. 4 м. и 13 жен., у III. раз. 7 м. и 4 жен., а у IV. раз. 3 &г. и 2 жен; свега 32 м. и 36 жен. Опетовничара само 6 женских. (М. Б.)

КМШШИ НРИКАЗИ. 21. Градиео из физике , које се има ученицима основних школа према наставном плану вис, школског савета од 6. јула 1878. бр. 34. пр. да иредаје. ирикупио и израдио Светозар МилетиИ учитељ. Издање књижаре Луке Јоцића и др. у Новом Саду 1883 8° с. 61. Цена 30 н. У наставном плану, на који се писац позива, не наводи се Физика као засебан предмат него у вези са хемијом као „нриродосовље", али није управо прецазно означено, шта отуд има да се предаје у народној школи. С тога је могао писцу тај наставни план само слаб ослонац да буде и инак се мора рећи, да је добро погодио, колико Физикалног градива треба да се предузме у 5. и 6. разреду сем јединог одсека о електрицитету, који је сувигае кратак испао. Свакако треба ученици, који гаест година полазе школу, јасније представе о електричним појавама да понесу у живот, него што је то могуће ностићи Физикалним градивом изложеним у књизи г. С. Милетића. По књизи се види, да ју је писао окретан учитељ. Начин, којим излаже поједина градива, заслужује да се уопгате похвали. Штета, што писац, који тако добро влада методом, не пази увек као што треба и на нредмет, те отуда проистичу понеке грешке; које се у књизи, која хоће да буде школска, не издају добро. Крунније мане навешћу овде колико ради самога писца, толико и ради оних наших читалаца, који ће се можда том књигом у школи служити. Кретање чигре ставља писац под одсек о тежишту, али то се може да разјаени само слободном осовином, о којој не може бити говора у елементима. Даље се на више места наводи, како тежиште усправно нада или стоји на подлози. Али тежиште као тачка не може стајати ни усправно ни хоризонтално, него ту ваља рећи, да вертикална, која се повуче из тежишта, мора да пада на подину. За мирно лежање је нужно, да је тежиште подупрто, а неодређено је кад се каже као на с. 6. да