Школски лист

— 351 —

цијама, којима рукује, износи јој укупни иметак 304.039-48 ф .; Хрватска Матица (основане 1842) има капитал од 51.652=73 ф ., а заједно са Фундацијама, којима рукује, 72.239 45 ф . ; 3. Сриско учено друштво (основано 1842) нема иосебног капитала, него добија годишњу субвенцију од 20 до 25.000 динара, што репрезентује доходак од иреко 200.000 Фр. канитала; 4. Друштво аркеолошко у Загребу (основано 1850) има канитал од 6500 Фор.; 5. Далматинска Жатица (основана 18521 има капитал од 28.000 фр.; 6. Југославенска академија знаности и уметности (основана 1867) има калитал од 340.137 86 фр.; 7. Друштво св. Јеролима (основано 1868) има капитал од 66.815-56 ф ., а заједно са Фундацијама. којима рукује, 80.638.04 ®р.; 8. Хрватски педагог. књчлс. збор (основан 1871) има капитал од 11.025 Фр. и 9. Заклада Николе Чупића (од г. 1874) има капитал од 38.125 Фр. По томе износе све главнице, које су намењене унапређивању књижевности српске и хрватске, од прилике 1,080.704-83 ®р. Те нодатке узесмо из „књижевне смотре," те примећујемо, да тим друштвима ваља додати још и „Фонд Илије Коларца на књижевне цељи," који такођер има знатан капитал, даље „Фонд Школскога Листа" у Сомбору и „Дружину за потпомагање српске књижевности" у Београду, која је на акције основана. (Добро је да се и ово зна .) Кад је неро ново, па неће да пише, треба га забости једаннут двапут у кромнир, па ће одмах држати на себи тинту. Тако треба радити и онда, кад је перо покривено сувом кором од тинте. То раде у Енглеској сви и на свима писаћим столовима налази се кромиир, у који се забадају нера-

НЕКРОЛОГ. Посие дугог боловања преминуо је у Сомбору 16. Новембра Јован ВакиЛ умировљени проФесор србске учитељске школе горњокарловачке. Покојник се родио у Вршцу 1844. године, где му је отац био народни учитељ. Свршивши с отличним усиехом трећи разред реалне школе у месту свога рођења дође он у јесен 1861. године у Сомбор и као један од најбољих и најспособнијих ученика сврши учитељску школу 1863. године и буде за народног учитеља са препоруком оспособљен. На скоро затим изабран буде за учитеља вршачког, и као такав послужио је народној школи 11 година отликујући се точним вршењем својих дужности скромним понашањем, умилним у цркви појањем и особито наставом у основима реалних знања .у цртању и у краснопису. Народни сабор 1870 године изабравши га за народног питомаца пошље га у ПГвајцарску, где је годину дана провео учећи нрилежно у учитељској гаколи кантона Бернског у Минхенбухсеју, о којој 1*е школи обширан извештај после свог иовратка на свет издао. Високославни срб. нар. Школски Савет поставио је њега као изврстног учитеља за проФесора учитељске школе у Пакрацу, где је немачки језик, земљопис, рачун. економију, цртање и краснопис, хармонијско појање, свирку и гимнастику предавао, а кад се пакрачка учитељска школа по наредби политичне власти затворити морала,