Школски лист

367

г. Лисад изгубио сваку веру и симпатију код срнског учитељства. Он је издао и ону наредбу о натписима на школским зградама, која се помиње у 20. броју (с. 317) о. л. (Професорка .) На колегијуму БедФорском у Лондону постављена је Мис Алиса Гарднерова за ироФесора историје. Дзадесет мушких кандидата морали су да уступе пред том младом дамом. Мис Гарднерова написала је дело: Мишлење цара Јулијана о хришћанству.

(■Змај Јован ЈовановиК) дични срнски несник, навршио је 24. човембра о. г. педесет година свога живота. Живео још много година на нонос свом народу! (Стогодишњнца ваздушних балона.) Ове је годипе управо сто година, како су почели ваздушни балони да се пуне водиком. Први велики балон пустили су у вис управо браћа Монголфије 5. јуна 1783., али тај балон је био напуњен загрејаним ваздухом. Већ 83 дана после тога т. ј. 27. августа 1783. напунио је Физичар Шарл први балон водиком и пустио га је на Марсовом пољу у Паризу у вис. Тај балон попео се за 2 минута 1000 метара у вис и пао је за тим на земљу у неком селу, где га сељади предусретоше као авет, те га вилама и млатилима упропастише; на срећу не беше у њему зкивих нутника. Први живи путници, који одоше са балоном у вис, беху: један ован, патка и петао, од којих је први још јео у спуштању балона на земљу. То окуражи и људе, да се повере балону. Први, што се на то одважише, беху Пилар де Розје и марки д' Арлан , који се 21. октобра 1783. попеше у балону у вис. За њима ношао је 1 дец. исте године и сам Шарл са браћом Робер, а после постајаху већ све чешћа путовања у ваздух. Год. 1785. знало се већ за 35 са 58 лица, међу којима и једна женскиња, гђа Тибл, која се г. 1784. на тај нут одважила. Данас се броји таквих путовања већ на више хиљада. (Неаријатељи рода човечијег.) По једном недавно саопштеном званичном извештају погинуло је у британској Индији г. 1882. укунно 22.125 људи од дивјих животиња и змија, и то нађоше њих 895 смрт од тигра, 278 од вука, 207 од леонарда, 359 од хијена, 202 од алигатора и 19.579 њих од змија. Те исте године погинуло је од звери и змија 46.707 ко»;ада рогате марве. Као што је познато исплаћује индијска влада за сваку убијену шкодљиву животињу награду. Године 1882. убијен је 18.591 комад дивјих звери и 322 421 комад змија, за што је влада укупно у име награде исплатила 102.117 ®ор

24 - нов. нремипуо је у Великом Градишту у Србији Алекса АдамовиИ нриврем. директор тамошње ниже гимназије. Покојник је био родом из Вршца.

НЕКРОЛОГ.