Школски лист

— 30 -

редило је забаву, у којој је био главан моменат прослава педесетогодишњег књижевног рада дра Јована Суботнћа. — У Новоме Саду била је после службе божије уобичајена свечаност у гимназији. После подна је била у „Маткци Српској" свечана седница књижевног оделења, у којој је др. Илија Вучетић говорио у славу новог народног добротвора пок. Петра Коњевића из Пожеге, који је оставио на нросветне цељи народа српског 30.000 Фор У тој седници откривена је и слика тога народног добротвора. У вече је била најпосле гимназијска беседа. — У Сомбору је евечаност иосле службе божије обављена у здању српских народних школа, којом је приликом беседио г. Стеван Арсеновић народни учитељ. — Беоеда у Сарајеву била је тако добро носећена, да је донела до 1000 ®р. чистога доходка. — У Осеку, Вршцу и Вуковару давање су беседе, а тако исто и у Загребу. — У Београду била је егава у свима просветним заводима, а у народном иозоришту беху пре и поеле подне ириређене представе за децу. — И на Цетињу прослављен је свечано тај дан. (Програм сраског самосталног клуба на сабору краљевина Далмације, Хрватске и Славоније.) У тои програму налази се међу осталим и ово место : „Срби посланици радиће око тога, да се народу српском законом нризна име српско, да му се недотакнуто очува народно-црквена аутономија, да се постојећм закон о пучким школама од г. 1874. тако измени, како ће бити могућан опстанак највишим решкриптом ујамчених аутономних школа, да се призна у закључку еабора од г. 1867. већ изречена равноправности ћирплице с латиницом и да се у земаљском нрорачуну саразмерна свота одређује на српске црквене и нросветне потребе у овој домовини." Народна странка, која представља већину на хрватском сабору, изјавила је закључком свога клуба одлучно, да ће помагати остварење нрограма српског самосталног клуба, на дакле и горе наведених захтева, који нас школске људе у првој линији интересују. Ако и јеоте сада хрватски сабор изненадно одгођен, то ће ииак остати програм српскога клуба стожер, око кога ће се и у будуће скупљати Срби посланици и на ког ће остварењу свом снагом радити. (Ваздушни брод.) Пре годину дана основало се у Петрограду друштво на акције за грађење ваздушног брода, који се даје управљати. Нлан за тај брод нотиче од каиитена Игњата Костовића, Србина родом из Пеште, који се ради остварења своје замисли преселио нре три године у Петроград. Управљање ваздушног брода је нроблем, који наука није до сада још решила и сав се свет сада интересује, да види, да ли је то ношло Костовићу за руком, у ком би случају то био проналазак од огромне важности. Костовић гради међутим већ у велико свој брод, ком је наденуо име „Росија". Ваздушни брод „Росија" је 200 стопа дуг, 80 стопа висок и 51 стопу широк. Висина тог грдног брода достиже висину куће на нет спратова и већ ноглед на кајиту за путнике (која је са изванредним луксусом уређена и која ће осветљена бити електричном светлошћу) улива необичан решпекат. Ваздушни брод стављаће у покретање један завртањ и крила, а брзина ће му бити изванредна. Могућност, да се влада вазлушним бродом и да се исти по вољи управља, разјашњује се тим, што се исти покреће средством неког самосталног мотора, који је