Школски лист

— 79 —

се у горњој књизи врло многи примери. Наиме за педагоге постоји више него један разлог, да се са тим чињеницама упознају, само треба да се чувају, да им не дају већу важност, него што ју оне имају. Српски нревод је врло добар. Р А 3 Н 0. (Није још иаужрло ираво родољубље .) Г. Ђ. Аћимовић трговац у Београду понудио се српском ученом друштву, да о свом трошку подигне пристојан споменик на гробу Доситијевом. Понуду ту примило је срнско учено друштво с највећом захвалношћу, само је замолило врлога родољуба, да се претрпи са извршењем, док друштво само не буде на чисто, где ће се коначно сместити кости Доситијеве, Вукове и других врсних просветника. (Школски барјак у Јамени .) На св. Саву одслужио је св, литургију наш општељубљени г. Д. Јеврић парох, а уз то је нрисуствовао многобројан народ. По заамвоној молитви освећена би икона св. Саве, К0 ЈУ Ј е 0В Д- С Р П - цркв. општина за школу купила и затим се ишло с литијом у школ. здање, а икону је св. Саве носио један граничар. Но освећењу водице говорио је житије св. Саве г. Жарко Јеврић матурант и уједно разложио значај ове светковине, који је врло пажљиво саслушан. Затим је неколико школске деце декламовало на највеће задовољство нублике. По том је г. иарох предложио ирисутним, да овд. школа треба да има свој школски барјак и да сваки по могућству прилог учини. Народ је овај предлог драговољно примио и у готовом новцу прилога паде на 80 Фор , а многи обећаше и у храни. На овом лепом дару и узвишеној замисли овд. г. пароха, ја са својим ученицима ево овде свима најсрдачније благодарим и молим Бога, да се и друге срп. ошптине угледају на овд. нарохијане, те да и оне увек пред очима имају српску свест и љубав према својој школи. У Јамени 12. Фебруара 1884. Ч. ВукајловиЛ, учитељ. (Ог. Врбас Г — К.) Свесна црквеношколска општина овдашња увидевши да код нас има много сиромашне школске дечице, која су оскудна на оделу, а по школском закону свако дете за школу способно у школу ићи мора, то је решила у својој главној седници пре Божића пр. год., да се у цркви обноси трећи тас свагда о већим свецима у корист заодевања сироте школске дечице, као и ово: кадгод свечано ко захтева пратњу свога мртваца са једном школом, има у горњу сврху ноложити 50 нов., ако је пак са две школе, онда има положити 1 Фор, а. вр., за тим од сваког жениха са стране има се при венчању једна Форинта добити. По овом закључку иде један од наших учитеља свагда о главнијим свецима и носи но цркви трећи тас, у који је досад пало око 11 Фор., а од истог новца је купљено одело једном мушком детету, а једном опет чизме. Но овдашњи учитељи увидевши да ће овим постунком ићи врло лагано са заодевањем школске сироте дечице, реше се, да о Сретенију о. г. држе једну игранку у корист заодевања сиромашне школске дечице, а договоре се са овдашњим врлим родољубом младим трговцем Житом Цвејићем, да исти смер остваре. На тој игранци се искупи најбољи свет нашег грађанства и цровело се до зоре весело. При овој игранцв пало је од улазница 30.22 Фор., а добровољних прилога је било 8!48 ®ор., свега дакле 38 Фор. 70 нов. Имена прилагача су ова: Г. Г. Милан Поповић подбележник 80 нов., Рот (немачки свештеник) 60 н„ Мокри Виктор бележник 40 н., Мита Цвејић 1 ф ., Василије Михајловић 1 ф , МлаЈГен Кадић 40 н., Недељко Станков 40 н., Ендрик Кол 60 н., Адам Перин 20 н., Паја Бојац 20 н., Анча Маријанова 10 н., Арсен Маријанов 40 н., Јанко Бобић 20 н., Аца Михајлов 50 нов., Јован СтеФановић из Ст. Кера 60 н., Пера