Школски лист

- 108 —

Измеримо ли једнаке количине камените соли и чисте воде, паћи ћемо да је количина соли више него два пут тежа од исте количине воде. Каменита со налази се у велико/ количини готово на целој земљи и то у познатим солоконњмма, мајданима но планинама, одакле се раз бија и вади или чиста и у камену или са земљом смешана, те се одмах продаје, али се мора тада одмах иснират и Наиђе ли у тима брдима вода на со, она велики део тог камена истопи и после извирз као слан извор, сланача ; слана вода извире на више места из земље, као н пр. у Сланкамену; ту слану воду збирају у велике казане и ту је исиаравају, јер се из сваке слане воде моаге со добити и то овако: метне се слана вода на ватру, у след чега се она сва претвори у пару, која оде у вис а на дну казана остане чиста бела со. У хладним земљама остави се слана вода на мразу, који само чисту воду у лед ухвати и кад се тај лед озго уклони, остане оздо врло мало слане воде. Морска вода има такође у себи соли; из ње се со вади истим начином т. ј. иснаравањем воде но не ватром него сунчаном тоилотом, што се може само у тоилим пределима чинихи. Каменита со је најважнији зачин наших јела, која у след тога постају куспија и потпуно сварљива; и са.ме наше домаће животиње морају у јелу ил пићу мало еоли добијати, да буду здраве и да пријају, јер пословица вели : „ једна ока соли даје десет ока масти." — Она се зове и кухињска со или само со. Чувајући јела од квара и трулежа, употребљава се со за усољење меса, сланине и рибе, пгго ће да се суши; па и за зелен је нужна со, јер ко би могао без соли сачувати кисели кунус да се не унвари, а тако исто земљанику и пасуљ. — Нечиста со унотребљава се као додатак к нићи домаћих животиња (за лизање) као и за гнојење Њом се тамане поземни нужеви и глисте, а и стеници је непријатна. - Со је нужна у творници стаклари и грнчари, даље к прављењу сапуна (мила) и к чињењу кожа. Од најчистијег и најчвршћег комаћа готове се свакојаки украси, као накити, кутије, пуцета и т. д. Сона купатила су најзад снажно средство, да делатност коже на телу живахнијом учине. Шта научисмо при проматрању соли ? 1. Да често има правилан облик (кристалан.) 2. Да се сони кристал може лако и потпуно делити, цепати. 3. Да со има одређен сјај и нровидљивост. 4. Да је свагда бела боја њеиог праха (греботина), ма које боје била со. 5. Да има извесну тврдоћу. 6. Да со има одређену сопствену (нарочиту) тежину. 7. Да проузрокује кус, кад се на језик метне. 8. Да се у великој топлоти тони и испарава. 9. Да пламен жуто бојадише. По чему раснознајемо дакле со ? По њеном кристалном облику, њеној дељивости, сјајности, греботини, тврдоћи, њепој нарочитој тежини, њеном кусу, њеном владању у великој типлоти, њеиом владању у пламену. Поброј сада особцне соли!