Школски лист

- 125 —

похвалу заслужује г. парох К. Николић, који је од свог срца рад, да му подручна школа у сваком погледу напредује. 77. БериК. (.Веоград .) Кр. белгијско посланство у Београду објавило је овдашњим српским књижевницима, да је белгијски краљ одредио, да се годишња награда од 25 000 Франака, коју је краљ установио, ове године изда писцу најбољега дела, у коме би се изложило, шта треба радити и какве мере треба предузимати, да се наука о геограФији популарише и да се настава о њој што већма развије у научним заводима разних стенена. Странци су иозвати да конкуришу упоредо са белгијским нисцима. Списе ваља послати белгијском министарству унутрашњих дела у Брислу најдаље до 1. јануара 1885. г. — Говори се да ће „Просветни Гласник" почети опет ионово да излази. (Прва скуаштина немачких учитеља у Аустрији) сазвана је за 11., 12. и 13. авг. т. г. по нов. кал. у Опаву у Шлезији. На ту скуиштину позива се све немачко учитељство у Аустро-Угарској. ( Чешка .) У Чешкој излазе десет иедагошких листова, који се зову: 1. 8ко1а а 2н'о1;, 2. ХЈсНеЈзке Нз1у, 3. Веае<1а исНе1вка, 4 Розе1 2 Вибсе, б. Котепаку, 6. Раес1а§о§шт, 7. Сезка 8ко1а, 8. Иаго<1 а вко1а, 8. ГГс11е1зке поујпу и 10. Рез1оип (Васпитач.)

КМЖЕВНИ ПРИШИ. 12. „ Прва читанка за иучке школе у Восни и Херцеговини. У Сарајеву накладош земаљске владе за Босну и Херцеговину 1883." Под овим иасловом издала је земаљска влада за Босну и Херцеговину на свршетку ирошле године буквар за комуналне школе у тим земљама. Чујемо из иоуздана извора, да је тај буквар издан у два једнака издања, од којих је једно штамиано ћирилицом а друго латиницом. Међутим, нити је учитељска школа сомборска, нити је уредништво овога листа до данас ове букварове од надлежних власти добило. Сасвим случајно дошао нам је један примерак овог латиницом наштампаног новог буквара, који смо прочитали и налазимо за дужност о њему неколико речи проговорити и обштинству га нашем приказати. Осведочена је истина, да су народне школе огледало народног умног и моралног развитка. У несрећним србским земљама Босни и Херцеговини свирјепи Турци су 400 година госнодарили држећи народ у тами и незнању и угњетавајући га морално и материјално. Мало, врло мало бидо је у тим земљама народних школа, и те су подизале поједине имућније православне србске црквене обштине употребљујући у њима књиге најпре из Србије, а сада србске књиге из Угарске. У неколицини римокатоличких школа употребљаваху отци Фрањевци књиге из Хрватске, а мухамеданске школе училе су децу књизи турској и арапској Од како је аустро-угарска војска у смислу берлинскога мандата запосела Босну и Херцеговину подижу се у тим покрајинама на све стране комуналне школе, и влада се труди да унапреди народну просвету код