Школски лист

— 127 -■

ните се псу;" „чувајте се змије да вас не упекне а ваљало би „ненецне" или неуједе; на страни 37. у место „почни" и „дочни" стоји „иочми" и „дочми" а у место „свршити" стоји „овршит." У глави трећој на страни 39. у место „ очешљам " стоји „почешљам" а мало ниже иа два места у место „учим" стоји „учим се;" на страни 40. у чланку под бројем 33. стоји: „Ја му се наклоним" у место „поклоним;" „учитељ нарише" у место „надрта." У место „табла" и „таблица" стоји „плоча" и „илочица," а у место „када се настава сврши" стоји „када се наук сврши." На страни 41. под бројем 34. уместо: „Не ходи неочешљан стоји: „веичешљан" — а тако се заиста у Босни неговори. Други део „прве читанке" садржи у себи такозвзну букварску читанчицу у којој су четврта и пета глава те књижице. У четвртој по нравилима очигледне наставе распоређени су предмети за читање о школи, о деци, о дечијим играчкама, о кући, о домаћој животињи, о врту, пољу, шуми, гори, води, селу, граду, занатима и занатлијама; о човеку и родбини; о дневном и годишњем времену и о новцу. Свега има ова глава 18 оделења и у сваком се излажу најпре резултати очигледног посматрања, ониси, песмице, моралне приповедчице, пословице и загонетке, као што је то и у нашој новосадској првој читанци. Градиво је нобрано нонајвише из зорне обуке Милана Кобалије, из дела Ст. В. Поиовића, Људевита Варјачића, Змаја Јована Јовановића, нокојног Мијата Стојановића, Мите Поповића, Ивана Трнског, Доситеја Обрадовића, Ивана Филиповића, Петра Деспотовића, из хрватске почетнице а нешто мало а из србског буквара од Дра Натошевића. Избор је добар, али језик је у нриказима од хрватских пиеаца на гдекоји мести та.кав, да га Срби у Босни неће разумети шта више деца ће ио где који изрази на иодсмех служити. Овде ћу само навести оне изразе, који су најгори и који се никако у тим за србску децу у Босни намењеним књигама трпити немогу. Под бр. 1. у место „свијетлост" написано је „свјетло," табла зове се плоча, таблица, плочица, писаљка зове се п-сало, а креда „жеса." Под бројем 2. у место : „Отац се вратио с посла" као што се у народу свуда па и у Босни говори, стоји груби германизам „вратио се од посла". Приповедчица: „Мали Никица" (стр. 7) несрећно је изабрана, по језику је неправилно написана, а тврдња „да се црви Никици завукоше у главу те му изједоше мозак, сасвим је неприродна, те по томе неистинита, а уз то још и груба. У загонетки на стр. 7. има реч „Кухач"; тако говоре можда у Загорју, а у Босни се каже „Кувар." На броју 3. у чланку „играчке" неуиутно су узете речи „зовика" место зова"; „чевртаљка" у место „чегртаљка"; „зврк" у место „зврчка"; „шкатуљица" у место „кутијица"; у приповедци „Браћа и сеје" уз исте ове речи стоји још и „узврне" а то је немачко „егтес1егке" ; ми кажемо : „одговори. * (Свршиће се.) Р А 3 Н 0, (■Свиларство у Вачкој .) Прошле године гајиле су се свилене бубе у 97 места у Бачкој. У самој Шајкашкој произведено је галета за 8648 Фор. 59 н. Поједина места добише отуд: Гардиновце 234-31 ®ор., Каћ