Школски лист

- 120 —

менитим одушевљењем на срце меће и да се овом његовом топлом заузимању има пригшсати да је у многој општини протопресвитерата Мохачког народна настава добра и напредна. Молим Славни Одбор да би поменутом пречасном протопресвитеру Радославу Андрићу изволео изразити иризнање на родољубивом му заузимању око унаире^ења наЈ)Одне наставе у иротоиресвитерату Мохачком. У Будимпешти 15. марта 1884. Славном Одбору с дужним поштовањем С. В. ПоаовиК, епарх. шк. реФ. ПОСТЕПЕНИ Р13ВИЈТАК ГОВОРАГовор чини човека човеком; говор и жива реч отвара широм двери људског удруживања и саобраћаја. Како је бедник онај човек, коме су уста за овај свет затворена, те ни ромори, ни говори, ни се с киме разговара. И тишина је веома често потребеа, али не увек. Човека у раду буни много говор — он захте мира: човек малаксао у раду треба мира и покоја, да се прибере и опорави. Но и мртва тишина човеку је досадна. Веома мало је часова у људском животу, који захтевају таково стање. Њему троба саобраћаја; он нотребује друга, са којим ће да измени своје мисли, који ће му у раду и животу дати упуства и савета, кога ће можда и сам кадгод моћи да усаветује. Како човека самца веома често ужасава ова гробна, нема тишина, а како га разгали друштво весела друга и нријатеља, те га често моли, да га не оставља самог. А шта је то говор, каво је постао и како је почео да се развија? На ово питање није баш лако јасно дати одговора; јер онисна фраза: „говор је јасно исказивање мисли, њиме постаје јасно оно што се мисли", није довољно, да нам протумачи ово, што смо се упитали У органе за говор епадају плућа, јетра, језик, зуби, непце и успе; поглавито усни органи много доприносе, да се чини говор. У плућима се живо обрађује уцрпљени ваздух, ту је лабораторијум животне хемије; ту је диФузија гасова, ту су спајања, разлучивања; ту ендоз- и ексозмоза. У нојединим мехурићима бронхија јесу органичени апаратићи, где се врше такови хемијски ироцеси. Поједина саставци ваздушног медија у непрестаном су таласању и раду, те неприметно мењају састав и особину. Но нас овом нриликом више занима рад ваздушних молекила, него ли њихов састав и промена. Нама је нужно да се нроизведе звук, да дођемо до гласа и отуд даље на речи и говор. Трвењем ваздушних честица, њиховим нокретом и хемијским процесом догађају се најлак мукли звукови, који се разбију о снажну иоставу човечијег тела, која не даје, да нам исти дођу до ушију. У срцу, где су најживље Функције, склапањем и ширењем срдачног мшпића догађају се најважнији хемијски процеси, од којих зависи вас рад и живот људски. Нормални одкуцаји срца јасно казују здраво стање телесно и ваљан расположај душевни, а противно се догађа у болесном