Школски лист

200 -

Са овим је завршена 188 3 / 4 . школска година у србској учитуљсг.ој школи Сомборској. У Сомбору 3. Јулија 1884. П. Ђ ВукиКевиИ, управитељ и најстаријгг проФесор учитељске школе. БШ ОБЗИРАБЕ НА РАЗВИТАК КАРАКТЕРА КОД Т ј АКА. Превео из Висове књиге „РаЈа^о^хзсће Уог1;га»е" М. С. Кончар, иар. уч. (Настављено.) Морална чуства односе се на човечију вољу и рад, а изјављују се или као одобравање или као забацивање. Она се равнају нрема моралној свести онога, који осећа, т. ј по његову погледу на добро' и зло, правду и неправду, достојност и недостојност (погледај Дитесову психологију.) Чим је јача морална свест кога човека, тим )е спажније 1Бегово чуство правде и неправде, нравних врлина и мана човекових. Присподабљање сопствених дела и недела са својом правном свешћу ствар је савести. Нега нравних чустава мора бити родитељима и учитељчма нредмет највеће бриге. У природним одпошајима обитељи уснева нравно развиће деце само собом; јер овде учи дете нознавати праву вредност животних добара, здравља, снаге, умешности, духовнога развића, жквима очигледностима, и тако се сгварају основе свима крепостима. Умерен^ст, ред, ревност, мудрост, нраведност, љубав ближњега, чуство друштвености, л ако се нрибави у оваковој околици. Теже је у обитељима, у којима влада похтена за кићењем, сталишка гордост, нетрпљивост или и сурпвост, одвећ велика сиротиња и простоћа. Да сиоменемо још и знамениту реч Дитесову: „Тешко је у јако изврнутим стањима садашњега друштва све заводљиве уиливе одвратити од младежи; тим је пак озбиљнија задаћа васнитачева, да му је ноглед света вавек прост и чист, да се неда заварати никаквим варљивим сјајем и да бар у најближој околици детињој даје свакој ствари и свакој особи ову вредност, која је иде." Религија, нравна наука, повестница и расправљање читаначких штива пружају много прилика за развиће нравне свести. Учитељ мора овде увек упозорити на иачин мигал>ења и чуств^вања оних особа, које раде; мора увЈК истицати оно, што је нЈгеменито и према дужности, и детету показати крепост тако, да га одушевљава. При том пак мора вешто избегавати многе и звучне речи, побожно аФектовање и шупље проповеди. И овде је најиробитачније, да учитељ сам осећа и топло чуствује. У пракси највише упливише часто и вавек будно нравно чуство васнитачево и узаман су сва васпитна правила без њега. Вера у преблаго, премудро и свемогуће Суштаство утоли ономе, ко је религиозан, његову жудњу, задовољава његову нравну свест и решава све загонетке. Еванђеље Христово садржава узвишеност, тишину и чистину нравнога суда. Жгарица му је вечита истина, доброта и светоет, а мета иросвега, оплемењивање и усрећење човечанства. Оно