Школски лист
- 250 —
година ревностно одправљао, и одпутовао је сљедећега дана на ново своје онределење у Темишвар, где је за катихету и проФесора србског језика у тамогањој гимназији и реалци наименован. До даље наредбе васоког Школског Савета нривремено је поверена настава у науци хришћанској пречастном госп. Младену Борђошком парохије администратору; настава у црквеном нојању и правилу са надзором у цркви поверена је пречастном госиодину Димитрију Живковићу ђакону и катихети на овдашљој гимназији; катедру мађарског језика, у ирвом и другом разреду заступа нроФесор г. Исидор Стојковић, а у трећем разреду управитељ завода. (Из више девојачке гаколе Сомборске ). По наредби вис. Школског Савета србска црквена обштина Сомборска издала је декрете г. Ники Грујићу најстаријем учитељу и гђи Софији Јорговића учитељици своје више девојачке школе; уједно је на молбу њихову и у смислу школскога закона шима после десетогодишњз успеитне службе у истој школи одредила, да се издаје годишњи додатак на редовну нлату од 100 ф а. вр. (Нова задужбина). СоФија удова Чонића рођена Мијкћева сомбор ска грађанка, за вечити спомен свог јединца из првог брака Станка Пелагића бившиг ученика будамске реалке, који је овде у Сомбору 1865. године преминуо, завештала јетри хиљаде Форинти, као стинендијиску закдаду за једног мушког питомца србске учитељске школе Сомборске, а 500 Форинти оставила је за годишњи парастос сину њеном, који ће се у св. ђурђевској цркви сваке године на дан смрти његове држати. Обе закладе су грунтовнички обезбеђене, а ступиће у живот иосле смрти врстне завештатељке, коју нека Господ Бог још дуго поживи, и нека пример ове нросте србкиње послужи за углед богатим и образованим Србима и Србкињама, па нека се многи међу њима сете србске учигељске школе и њених понајвише сиромашних питомаца, који се за просветну службу народа свог спремају. (Наредба у аогледу задавипа аисмених задаИа). Вис. кр. хрв. земаљска влада наредила је 22. Листопада о. г. да се у првом разреду народне школе никакве домаће писмене задаће ученицима не задају, него да школска младеж само у школи на каменитим таблицама пише; у другом, трећем и четвртом разреду сеоских школа нема домаћих задаћа, но само школске, и то у школама са једним учитељем сваког месеца по једна граматична или стилитична и једна рачунска, а у школама са више учитеља сваких четрнајест дана по једна такова задаћа. Овамо се неброје задатци за тихо вештбање. У градским мушким школама са 4 учитеља даје се сваке недеље по једна језикословна относно стилистична и једна рачунска писмена школска задаћа. У женским таковим школама ово бива само сваких четрнајеет дана по једанпут. Рачунске писмене задаће могу се састојати из више примера. Задаће за краснонис и цртање имају се израђивати само у школи и нод учитељевим надзором. — Домаће задаће задају се само у дане школскога одмора. Задаће се имају чисто држати и уредно писати. Пренисивање задаћа на чисто у носебне свезчице није допуштено. Домаће н школске задаће дужан је учитељ исправљати и савестно оцењивати. Свака задаћа означује се текућим бројем, и бележком је ли школска или домаћа. — Све се задаће предлажу приликом цодго-