Школски лист

- 254 -

у Кривошијама. — Слике су пронраћене и разјашњене са неколИко речи, у којима су изложене и дрте из живота нрослављених раденика на пољу нросвете и уметности, чије се слике приказују. Уз то придодата је и библиотека за народ, у којој су чланци : Бријачица и маказе од Панте Г1оповића. Бунтовници с морског брода од Ж. Верна превео Бранко Мушицки. Први пут с оцем на јутрење приповедка Л. К. Лазаревића. Пољубац у добри час од Сахер Мазоха. Неколико народних приповедчица из збирке В. Врчевића. Даље уметнути су у ову књигу месечни нразни листови за бележење прихода и расхода и различите објаве. „Годишњак" се може добити и без књиге за народ и без уметнутих листова за бележење прихода и разхода. „П а н ч е в а ц" календар за парод за 1885. годину. Година XIV. са више слика. Издање штамнарије браће М. Јовановића у Панчеву. Овом је календару придодата књига за народ, у којој су важнији чланци ови : Немачко-банатска граничарска регимента. Брат по млеку приповетка по истинитом догађају од Ђанина. Момче и учењак. Грапичар балада од В. Живковића. Наука о животу. Здравље и богатство. Поуке за кућу и ноље и т. д. У Панчевцу су ове слике: Иван Туогењев, слуњски град, сењски град, двориште судбене палате у Задру, господски трг у Задру, Корчула. „Р у ж и ц а" настарији срп. нар. календар за 1885. Издање књижаре браће М. Поповића у Новом Саду. Цена 20 нов. Изашла је објава на књигу: „Српски свет са картом српских земаља и сликама, написао Петар М. Никетић учитељ у Београду. Књига ће изнети 10 табака и стајаће за предилатнике 60 новчића а у лепом повезу 1 ф . Предплата се шаље писатељу у Београд до 10. децембра о. г

НЕКРОЛОГ. Димигрије Матиб, доктор Филозо «>ије, државни саветник и бивши многозаслужени мипистар иросвете у краљевини Србији преселио се у вечност у 64. години живота свог, 17. Октобра о. г. у Београду. Покојник је рођен у Срему и за прве младости учио се у Карловачкој гимназији, али је још као дечко нрешао у Србију, где му је стриц као држ. секретар живио. Као државни питомац учио се у Хали, Јени, Хајделбергу и Берлину у друштву са отличним песником србским Љубомиром Ненадовићем и са другим младим Србима. Вративши се у Србију 1848. иостане проФесор права у књажеском лицеју, а наскоро затим постане државни саветник и министар просвете. За време његовога министарства добиле су народне школе у Србији садашње своје устројство, уређене су и умножене гимназије, висша девојачка и велика школа, и основана је о државном трошку учитељска школа у Крагујевцу, која је доцније у Београд пренешена. — После носледњег рата за ослобођење Матић је неко време био министар правде, а затим се вратио у државни савет. Делао је ревностно и на пољу кк-ижевном као отличан писатељ. Од њега имамо Историју ФилозоФије на србском језику и Педагогију и Историју Педагогије по знатном немачком делу Дра Г. А. Рике, и више научних расправа и класичних превода. Димитрије Матић био је муж благе нарави, мирнога духа, учен и делателан. Радио је за обште благо народа свог а особито за просвету народну најревностније. С тога у иуној мери заслужује, да му свеколико учитељство србско па гробу рекне: Слава м у, и вечна му успомена!