Школски лист

— 6 —

узму само елементи исте, а то нису нипошто склонидбе са изнимкама, сиреге, састављене реченице и т. д. као што се сада у нашим читанкама налази. Надаље вели, да сва писмени саставци што се налазе у садаљој читанци за 4. разред, нетребају детету, већ само најглавнији, као: рачун, намира и задужница. Гледе рачуна бао би зато, да се иисмено рачунство у сва четири вида с простима разломцима из основне Шлоле исиусти,јер је иисмено рачунање ових, уз данашњи десетдчни сустав непотребно, дочим се устмено оставити може. Прзродопис је по мнењу известитељевом такође преобширап, те имаде и таковпх штива, која су сасма ненотребна; науковна основа са једним учитељем ирописује познавање главних репрезентанта из животињства, билинства и рудства у дом јвини , а то је преобширно означено, и то је кривња да се младеж мора преобтеретити. Предлаже уједно да се геометраја у 3, разреду учи на темељу телеса. Обуку у кућарству из основе са једним учлтељем треба сасма иснустити. Надаље вели да је младежи 25 сати рада недељно сувчше, јер у Шлеској на средњи школа, нема више од 24 сата на нед^љу школске обуке, где младићи а не десетгодишња деца школу полазе. Иза овога прешло се на генералну дебату, за коју се пријавило више говорника, који приметише известитељу, да се неслажу с њиме у томе, што је он за испуштање иојединих нредмета из науковне основе. Дочим би само поједине граие учевнога градива колико је могуће стегнути се имате: а те промене да се више тачу читанке него основе. Надеље приговорише му још и то, да је преобширност науковне основе сликао тако, да ју ни једно дете није кадро савладати, дочим је инак могуће, само кад би метода била природна, те нриродпим путем дете доводила, да нрописано градиво савладати може. Непоричу да у основи има и такових ствари, које деца сватити немогу, као н пр. „0 кретању небесних телеса," „0 тежи" и т. д. И свн они, који приговарају да су деца темељем садање науковне основе преобтерећена, желе да се испусти природопис; но то бити несмије. Цртање би се прије иснустити могло, јер оно би само онда важило, кад би се могла у осш нној школи иостићи вештина, која би будила у младежи чувство красоте. Но будућ да се то носткћи не може, зато га и не треба. А да је словпица средаште, у ком се даје Формула мишљењу, и проти тому су некоји били, наводећи, да су наше народне песме спеване ирије много година кад није било словнице, па их је ипак милина читати, а неуклањају се с пута ни песмама данашњих словпичара. — Било је надаље говорника, који су побијали наводе известитељеве да је садања словница за основне школе преобширна, тиме, што свако дете које 4. разред ове школе сврши, не остаје код куће, већ полази и средње школе, гђе му је онда знатно олакшано. А осим тога основна школа учи већином за живот с^љачкога сталиша, који нема нрилике нолазити гимназије. Гледе природописа одговорише некоји известитељу, да у читанкама нема ништа сувишнога, већдабисе само некоја природописна шт ива стегнути могла. Некоји су о вет били зато : да се код појединих природнина напомене још и у који род спадају, као и то, да се код главпог реирезент ;јл ;• рви њему слични наведу. Осим тога порекоше, да је пет сати на • ... ••«]. ... ; : л.Ј ■ .