Школски лист

— 47 -

ског језика лањски свршени'приправници : Је®та Андрејевић и Даница Пејићева. Обадвоје су добили сведочанетво о оспособљењу са подписом и иечатом државног надзорништва. (Школа за занатлијске и трговачке научнике у Сомбору ) отворена јо у смислу новог закона држ. за обртнике 1. Фебруара по новом. Занатлијски научници уче науке Уторником и Петком у вече од 5—7 часова а Недељом се вештбају у цртању. Подељени су на припремни и редовна три разреда; у свакоме има ио 50—60 научника. Србске деце на занатима је врло мало. — Истога дана отворена је и школа за трговачке научнике; ових има 54, и међу њима је приличан број ербаља. Настава у овој трговачкој школи држи се у гимназијалном привр. локалу и то : Средом и Суботом од I 1 /,, до З 1 /,, часа, а Недељом после подне од 1 Ј / 2 до 4 г / 2 часа. Настављају у овој школи г. г. гимназијални проФесори Малешевић, Бергман и Бајмел. (Ратарска гикола у Ади) отворена је свечано у Недељу 20. Јан. Најпре је држана служба Божија у римској цркви, затим отварање завода у присутству изаславика жупанијског земљоделског друштва и околних места. Затим је држано благодареније у православној србској цркви. Ученика у овој школи досада има само 14. Између наставних предмета обраћа ће се велика иажња на радњу око коноиље, која у Бачкој тако лепо напредовати може. Р А 3 Н 0. (Хиљадугодишњица Св Методија ) У Русији прославиће се хиљадугодишњица Св. Методија просветитеља славјанског на дан смрти његове 6. Априла. У очи тога дана држаће се у Исакијевом Собору и у свим храмовима петроградским бденија са проповедима о делима славенских првоучитеља. На сами празник све ће школе од наставе ослобођене а учитељи и ученици у цркве упућени бити. Тога дана држаће се опет свечана архијерејска служба и проповед у поменутој саборној цркви, где ће славјанско благотворително обштество безилатно раздавати животоиис св. Кирила и Методија са сликама славјанских првоучитеља. На појутарје нразника даваће се безплатан концерт у Михајиловском манежу, а у вече држаће се беседе и читања у свима већим дворанама нетроградским. Апр. 8. даваће се духовни концерт, кога сложише композитори Рубинштејн и Чајковски. Говоре држаће најславнији руски писатељи: Бестужев Румин, Мајков, Којаловић, Ламански, Орестије Милер, и др. У свима иравосл. храмовима простране Русије светковаће се ова хиљадугодишњица, а из Севастопоља у Херзонски манастир носиће се тај дан литија. — И западни славени особито моравци ради би да достојно прославе хиљадугодишњицу св. Методија у Велеграду моравском, где је овај светитељ сарањен али му се ни гроба тамо незна. Држимо да би најбоље могли западни (римски) славени прославити св. Кирила и Методија примањем ћирилице и славенског језика у богослужењу, које се обоје сачувало у нас славена источне цркве. Тај завет и та баштина св. равноапостолних учитеља наших најбољи је за нас споменик њиховога живота и рада. Ко те светиње нема и неприма, тај неможе ни достојно нрославати њихову хиљадугодишњицу !