Школски лист

— 140 -

Поднешени у своје време извештаји учитељске школе сомборске и горњокарловачке о стаљу истих школа у 1884—5. години остављају се за читање у нрвој идућој седници. В.

ЗАПТ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ С ЈЕДНИМ УЧИТШШ. — За награду. (Продужен.е). Како је опрезност и пазљивост средство за очување учитеља и ђака од погрешака, тако је справедљивост учитељева један од најглавнијих извора етичног васиитања. Сараведљивост учитељева величанствено дјелује на правдољубље дјечије. Кад је учитељ праведан, бит ће и ДЈеца међу собом праведпа Ову учитељеву врлину, као и противну ману, умеју ђаци брзо упознати. Благо учитељу, кад га ученици за праведна човјека држе; он ће бити уважен и штован, а деца ће оеје1ати нрема њему чувство страхопочитања. Напротив ако мала нублика дечија учитеља држи неираведним човјеком, тешко онда његову ауторитету. У дјечици породи се онда мржња и антипатија против учитеља, паруше му се и омаловажавају и остала добра својства и његово дјелање промашује васпитну цијел. Овђе треба сјетити на оно, што је већ код љубави изтакнуто, да учитељу школска дјеца буду што и рођена, пак ће се тешко неправда догодити. Праведан учитељ ненознаје у школи сталиша ; њему је једнак сирома и богат. Кад учитељ дијете богатијега, угледнијега обштпнара, свог пријатеља, ил макар — своје дијете протежира ил иаграђује, без да је заслужило, онда је за сажаљевати. Особито иригодом казне мора учитељ опрезан бити, да неправду пеночини. Код изтраживања узрока погрешци и просуђивања њезина домашаја треба учитељ много увиђавности, разбора и ладнокрвпости, да се непренагли. Овђе мора употребити сву своју вјештину и своју савјест у номоћ узети, да га посље она корила неби. Изправљајућ задаћнице нек ради по правди Бога живога. „Што је право и Богу је драго!" Ако је локација нек се чува, да горег ђака пред бољег нестави; јер то више пута дјеца боље знају него сам учитељ. Напокон жалостан је учитељ, који би се дјеци рад непријатељства, или рад кривице родитеља, ил можда рад своје користи светио. Најбоље је, да учитељ школску дјецу за своју корист неупотребљује. Све речене врлине усредоточују се, рекао бих, у „одушевљењу" учитељевом за своје свето звање. То је одушевлење