Школски лист

29 —

томе 30. Дек. 1885. (11. Јануар 1886 ) т ј. дан погреба његовога, где је тело покојниково иснраћено било са великим бројем из свију кругова ческе интелигенције и народа. Он се у вечност преселио, али његова мила слика дубоко ће остати урезана у срцу ческог учитељства и народа ческога. Много си у њему изгубио драги народе чески, веома много ! Лака му црна земља! Мир пепелу његовом ! Блажек. СВЕТОЗАР ЕАКИТц с р б с к и у ч и т е љ у II е ш т и. (| 22. Јануара 1886 ) И опет нам кобна смрт умори једног учвтеља, којн је могао још много година свом србству и православној цркви од користи бити! Светозар Бакић учитељ срб. пар. школе пештанске, после тешког боловања — од сушице — у 44. години живота свог, иреминуо је 22. Јануара у зору, остс.вивши носле себе верну супругу и троје неодхрањене дец», који горко плачу за својим отцем и хранитељем! Покојни Свеиозар рођен је у Вршцу године 1842. Отац му је био отличан учитељ вршачки Симеон Бакић, који је своју децу ноеветио на то, да служе народу србском као учитељи и свештеницн. Покојник је свршио основну школу у месту свог рођења, а иошто сврши тамошњу подрезлку, отуии у ондашњу немачку преиарандију, а ио свршетку ове, изучи у Вршцу православну Богословију, и као свршен богослов положио је год. 1863. у сомборској пренарандији јавни учигељски исиит. Од године 1863. нннрекидно је служио као народни учитељ у Пешти Оволико се ја из животописа његовог као колега сећам. Као 111 то сам извенгген, пештанска ошптина показала се великодушна према свом учитељу, који ју 23 године служио, и приредила му је врло свечани укои, а прву заслугу има око уређивања овог укона, госп. Т>. Радишић, црквени тутор. Тело нокојпика је 23 Јануара у 3 сахата но подне у иорти свечано — чрез текелијне питомце оиојано, и но том у срп. оделењу керенешког гробља матери земљи предано. — На опелу чинодјејствовали су нреч. г. г. свештеници : прота Ј. Мађаревић, са србским иарохом г. С. Костићем и са романским парохом Ј. Микулеским. По себи се разуме, да је и црквена обштина као тело била заступљена, а тако исто и сви текелијни питомци на челу свог честитог надзорника г. С. В. Поновића. Врло ме је то сневзселило, што му због хрђавог времена нико од учитеља са стране на укоп доћи није могао. За нокојнога Светозара можемо рећи : да је био у правом смислу народни учитељ. Св >ју учитељску струку добро је разумевао, а најваше га је отликовало његово дивно црквено појање и пародно иевање, и у тој струци вештине, као и што се тиче умилног гласа, тошко му је у целом србств _у равна наћи. Браћо народни учитељи! сећајмо се дуго нашег добр )г друга Свзтозара, и рецимо му: Врли друже, лака ти земља и вечна ти успомена у србском роду ! У Сент-Андрији 28. Јануара 1886. Петар Берип, учителј.